ИБН ХАЛДУН ТАЪЛИМОТИДА ДИН ВА ИЖТИМОИЙ ҲАЁТ УЙҒУНЛИГИНИНГ СОЦИОЛОГИК АСОСЛАНИШИ
##article.subject##:
дин, тарбия, насиҳат, яхшиликка даъват, ақл, адолат, донишмандлик, олам, сабаб, оқибат, ягона вужуд, онг тафаккур, тасаввуф##article.abstract##
Мақолада буюк Шарқ мутафаккири Ибн Халдун таълимотида дин ва ижтимоий ҳаёт уйғунлигининг социологик асосланиши очиб берилган. Шунингдек, Ибн Халдун томонидан асослаб берилган илоҳий ва дунёвий ҳаёт боғлиқлиги, унинг таълимотида ижтимоий ҳаётнинг кўп масалалари, жамиятнинг келиб чиқиши, унинг тараққиёти, давлатни ва жамиятни бошқариш, таълим – тарбия, ахлоқ-одоб, илм- фан маънавият ва маърифат, диний эътиқод ва дунёвий мақсадлар ўртасидаги детерминистик мантиқ мазмуни шарҳлаб берилганлиги унинг ўз даврининг машҳур билимдонига айланганлигидан далолатдир. Мақолада шунингдек, Ибн Халдуннинг Ўрта Осиёлик машҳур мутафаккирлар Абу Наср Форобий, Абу Али Ибн Сино, асарларининг араб дунёсига кенг ёйилишига бевосита таъсир кўрсатганлиги таҳлил қилинган. Ибн Халдун тасаввуф оқимининг юзага келиши ва кенг ёйилишидан иборат генезисини\ тавсифлаб, тасаввуф ҳаракати ислом дини билан бир вақтда шаклланганлиги тўғрисидаги
ғоялари ҳам мақолада чуқур очиб берилган. Ибн Халдун ХIХ асрда позитив социология асосчиси Огюст Контнинг нақтаи назаридан анча олдинроқ “Ал-амр бил – Маъруф” (яхшиликка даъват этиш) назарияси орқали ҳаётга
позитив ёндашиш ижобий, хайриҳоҳ бўлиб яшаш ва ишлашни умр маслаги деб билишни кенг тарғиб этишга эришган.
Библиографические ссылки
Мирзиёев Ш.М. “Халқимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий
баҳодир”. -Т.:“Ўзбекистон”, 2019 й. 253-б.
Мирзиёев Ш.М. Нияти улуғ халқнинг иши ҳам улуғ, ҳаёти ёруғ ва келажаги фаровон
бўлади. / Ш.М.Мирзиёев. –Т.: Ўзбекистон, 2019. -400 б.
Ибн Халдун. Шифоус сааил ва таҳзийбул масааил. –Байрут. 1996. 77-84 бб.
Аристотель. Сочинения. в 4-х т. Т.4. -М.: «Мысль», 1983. с-47.
С.М. Хотамий. Ислом тафаккури тарихидан. Т., -Минҳож. 2003, 249-бет
Аль Фараби. Гражданская политика. -Аль-Фараби. Социально-этические трактаты.
Алма-Ата. -М.: Наука, 1973.-С. 339
Форобий. “Фозил одамлар шахри”. Т., А.Қодирий номидаги халқ мероси нашриёти, 1993, 37-бет
Болтаев М.Н. Абу Али Ибн Сина-великий мыслитель, учёный-энциклопедист
средневекового Востока.М., «Остожбе», 1999, 61-стр
Болтаев М.Н. Вопросы гносеологии и логики в произведениях Ибн Сины и его школы. -
Душанбе,1965. с.- 24-30
Ибн Рушд. Опровержение опровержения (фрагменты). - В кн.: Избранные произведения
мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока 9-14 вв. М., 1961
Fischel, Walter Joseph. Ibn Khaldun in Egypt. His public functions and his historical research: An essay in Islamic historiography. Berkeley, 1967, p-28
Ибн Арабшоҳ. Амир Темур тарихи. –Тошкент, 1993, –93 б.
Иванов Н. А. «Китаб аль Ибар» Ибн Халдуна как источник по истории стран Северной Африки в XIV веке»-«Арабский сборник». –М., 1959. с 3-45
С. Нафисий. “Темурланг ва Ибн Халдун”. –Теҳрон, 1952. -55 б.
Бациева С. М. Историко-социологический трактат Ибн Халдуна «Мукаддима». М.,
-117 с.
Инан М. А. Ибн-Хальдун. Его жизнь и идейное наследие. Каир, 1953. –59 с.
Mohamad Abdalla. Ibn Khaldun. Griffith University //
URL https://www.researchgate.net/publication/296060781_Ibn_Khaldun