XIVA ADABIY JARAYONLARIDA TARJIMONLIK, XATTOTLIK VA KITOBAT SAN’ATINING RIVOJI (XIX ASR IKKINCH YARMI XX ASR BOSHLARI)
##article.subject##:
adabiy muhit, madaniy hayot, tarjimonlik, tarix ilmi, Xiva xoni saroyi, Shermuhammad Munis, Muhammad Rizo Ogahiy, kitobat san’ati, xattotlik##article.abstract##
Xiva xonligida XIX asr oxiri-XX asr boshlarida ulkan adabiy muhit yuzaga keldi. Adabiy muhit koʻpgina shoir va ijodkorlarni kamol topishiga sababchi boʻldi. Bu davrda tarjimonlik, xattotlik, kitobat san’atining taraqqiy qilishi, yuksalishi esa adabiy muhit maydonini yanada kengaytirdi. Ushbu maqolada tarjimonlik va xattotlik san’ati va kitobatchilikning adabiy jaroyonlarda turgan oʻrni tahlil qilingan.
Библиографические ссылки
[ 1 ] Husanova D. XIX asr 2-yarmi Xiva adabiy muhiti. Muhammad Rahimxon Feruz va Komil Xorazmiy. //Universal international scientific journal 2024, 1(3).
[ 2 ] Komil. Devon (Nashrga tayyorlovchilar: А.Ҳайитметов, V.Mo‘minova). – Toshkent: G‘afur G‘ulom nomidagi ASN, 1975. – 224 b.
[ 3 ] Tabibiy. Tanlangan asarlar. – Toshkent: Badiiy adabiyot, 1968. – 228 b.
Матёкубова М.М. ХIХ асрнинг иккинчи ярми-ХХ асрнинг бошларида Хива хонлигида китобат ва кутубхона тарихи. фан. ном....дисс. автореф., Тошкент, 2008, 154-бет.
[ 5 ] Матёкубова М.М. ХIХ асрнинг иккинчи ярми-ХХ асрнинг бошларида Хива хонлигида китобат ва кутубхона тарихи.моног..Тошкент, 2012, 73-бет.
[ 6 ] Матёкубова М.М. ХIХ асрнинг иккинчи ярми-ХХ асрнинг бошларида Хива хонлигида китобат ва кутубхона тарихи.моног..Тошкент, 2012, 78-бет.
[ 7 ] Исмоилова Е. Қўлёзма китобат санъати // Хива минг гумбаз шаҳри. Тошкент: "Шарқ", 1997, 90-бет. Тадқиқотчи. Ҳамидулла Аминовнинг аниқлашича,аниқлашича, кейинги тўрт аср мобайнида Хоразмда 200 дан ортиқ хаттот фаолият олиб борган.
[ 8 ] Исмаилова Э. Исскуство оформления среднеазиатской книги XVIII-XIX вв. Тошкент: «Узбекистан», 1986. - С.60.
Эрназаров Ф.Н. ХIХ аср охири - ХХ аср бошларида Хива хонлигида
маданий ҳаёт. Тарих фан. номз... дисс., Тошкент, 2005, 56.бет.
[ 10 ] “Ўзбекистон обидаларидаги битиклар хива ичан қалъа. Тошкент. "Узбекистан тодай”. 2015. 191-бет.
[ 11 ] Эркинов А.С. Матншуносликка кириш.- Б. 41
[ 12 ] Абдурасулов А. Хива. – Б. 98. Яна қаранг: // Ўзбекистонда ижтимоий фанлар. 1991. – № 4. – Б. 6.
[ 13 ] Самойлович А.Н. Краткий отчет о поездке в Ташкент и Бухару и в Хивинское ханства в 1908 году // Известия Русского комитета для изучения Средней и Восточной Азии в историческом, археологическом, лингвистическом и этнографическом отношениях. №9. Санкт-Петербург, 1909. С.21-22; Шу муаллиф. Материалы по среднеазиатско-турецкой литературе II. Хивинские придворные книгохранилища и книгопечатня. // Известия Академии наук Туркменской ССР. Серия общественных наук. 1981, №1. С.74-82
[ 14 ] Эркинов А. Полвонов Н. Аминов Ҳ. Муҳаммад Раҳимхон ИИ-Феруз кутубхонаси феҳристи. Т.: 2010.-Б.19.
[ 15 ] Эшмуродов М. Бекмуҳаммад У. Шарққа талпинган шарқшунослар. мон... - Бухоро.: "Дурдона". 2023, 65-бет.
[ 16 ] Самойлович А.Н. Материалы по среднеазиатско-турецкой литературе II. Хивинские придворные книгохранилища и книгопечатня // Известия Академии наук Туркменской ССР. Серия общественных наук. 1981, №1. С 74.
[ 17 ] Язбердиев А. Гундогар метбелчилиги ва коне туркмен басма китоплары. Ашгабат: 2002, 290-бет.
[ 18 ] Кормилицын А.И. Рукописные коллекции и библиотеки на территории Узбекистана эпохи средневековья. Ташкент, 1993. С. 35.
[ 19 ] Erkinov A., Vahidov. Sh. Une source tysoppie pour l«fttude de la production de livres a la cour de Muhammad Rahim II (Khiva, fin XIXe. s). P. 178.
УРШИ-3, №269. Мазкур қўлёзма 1978-1998-йилларда фаолият олиб борган Ҳ.Сулаймонов номидаги қўлёзмалар институти фондида сақланган. Ҳозирда бу институт фонда 1998-йилдан Шарқшунослик институтига «3-фонд» номи остида қўшиб юборилган