УСТРУШОНАДАГИ ИЛК ДАВЛАТ УЮШМАСИ ТАРИХИНИНГ ТАХЛИЛЛАРИ
##article.subject##:
Уструшона давлатчилиги, антик ва илк ўрта асрлар, Хитой йилномалари, Шарқий Сао, Суғд вилояти, Қанғ давлати, буюк Турк хоқонлиги, Араб халифалиги, Жиззах, Хўжанд, Салим ибн Зиёд##article.abstract##
Ушбу мақолада ўзбек давлатчилиги тарихида Уструшона воҳасининг тутган ўрни ҳақида сўз боради. Сўнги антик ва илк ўрта асрларда ушбу тарихий-маданий ўлкада бошқарув сулоласи, марказий пойтахти, давлат чегараси, ҳарбий қўшини, танга-пул тизими ва бошқарув тизими мавжуд бўлганлиги масалалари тадқиқ этилади ва илмий муомилага киритилади. Уструшонанинг шимолий-ғарбий қисмлари ҳозирги Жиззах воҳаси ҳудудларига тўғри келиши таъкидланади.
Библиографические ссылки
Малявкин А.Г. Танские хроники о государствах Центральной Азии. – С. 78; Бичурин Н. Я. (Иакинф). Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. – С. 243, 296-297, 325.
Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 13.
Герoдот. История в девяти книгах. Перевод и примечания Г.А. Стратановского. (В 9 кн). – Москва, 2002. – С. 209.
Страбон. География. Перевод, статья и комментарии Г.А. Стратановского. – Ленинград: Наука, 1964. – С. 312, 480, 483.
Страбон. География. – С. 312, 480, 483, 488-489.
Зохир A. Қадимги тарихчилар Ўрта Осиё ҳақида: терма парчалар. – Тошкент:: Yurist-media markazi, 2008. – Б. 57.
Буряков Ю., Грицина А. Мавераннахр на великом шелковом пути. – Самарканд, 2006. – Б. 91.
Зохир A. Қадимги тарихчилар Ўрта Осиё ҳақида: терма парчалар. – Тошкент, 2008. – Б. 82.
Пардаев М.Ҳ., Тўйчибоев Б.Б. Уструшона қадим ва илк ўрта асрларда. – Тошкент: Fan va texnalogiya, 2017.– Б. 12.
Буряков Ю., Грицина А. Мавераннахр на великом шелковом пути. – С. 91.
Пардаев М.Х., Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 282-283.
Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 283.
Эшов Б. Ўзбекистонда давлат ва маҳаллий бошқарув тарихи. Биринчи китоб. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2019. – Б. 142.
Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 285.
Murtazoyeva R. O‘zbekiston tarixi. – В. 103.
Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 286.
Murtazoyeva R. O‘zbekiston tarixi. – В. 103.
Ғойибов Б.С. Суғд конфедерaциясининг шаклланиши, тараққиёти ва таназзули: Тарих фанлари бўйича докторлик (DSc) диссертaтцияси автореферати. – Тошкент, 2017. – Б. 5.
Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. – S. 125; Алманов Қ. Ғарбий Турк хоқонлигининг Уструшонани ўз таркибига қўшиб олиши ва сиёсий-маъмурий ҳолат // O‘zbekiston milliy universiteti xabarlari. 2020, 1/6/1. – В. 19–26; Гафуров Б.Г. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история. – С. 366.
Алманов Қ. Илк ўрта асарлар Уструшона тарихини ўрганилиши//Қадимий Жиззах воҳаси-тарих, маданий тараққиёт ва замонавий ўзгаришлар чоррахасида. Жиззах, 2021. – Б. 124–129.
Сагдуллаев А. Мавлонов Ў. Ўзбекистонда давлат бошқаруви тарихи. – Тошкент: Akademiya, 2006. – Б. 68.
Ал-Балозурий. Футуҳ ал-булдон (Сўз боши, араб тилидан таржима, шарҳлар, изоҳлар ва кўрсаткичлар муаллифи Ш.С.Камолиддин). – Тошкент: Тошкент давлат шарқшунослик институти, 2017. – Б. 287.; Табари. “История” ат-Табари. Перевод с арабского В.И. Беляева. –Ташкент. 1987. –440 с.; Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 308.
Ал-Балозурий. Футуҳ ал-булдон (Сўз боши, араб тилидан таржима, шарҳлар, изоҳлар ва кўрсаткичлар муаллифи Ш.С.Камолиддин). – Тошкент: Тошкент давлат шарқшунослик институти, 2017. – Б. 287.; Табари. “История” ат-Табари. Перевод с арабского В.И. Беляева. –Ташкент. 1987. –440 с.; Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 308, 311.
Лившица В.А. Согдийские документы с горы Муг. Юридические документы и писма. Вып. 2 / Чтение, перевод и комментарии. – Москва: ИВЛ, 1962. – С. 222.
Исҳоқов М. Унутилган подшоликдан хатлар. – Тошкент: Фан, 1992. – Б. 7.
Буряков Ю., Грицина А. Мавераннахр на великом шелковом пути. – Б. 90.
Бартольд В.В. История культурной жизни Туркестана/Соч. – Москва: ИВЛ, 1927. Т. II (1). – С. 188-189; Негматов Н. Настенная живопись дворца афшинов Уструшаны//СА, 1973. – С. 183–202.
Шониёзов К.Ш. Қанғ давлати ва қанғлилар. – Тошкент: Фан, 1990. – Б. 56.
Бартольд В.В. Туркестан в эпоху монгольского нашествия // Соч. – Москва, 1963. Т. 1. – С. 221; Pardayev M.H., Toshboyev F.T. Ustrushonaning qadimgi davr davlatchilik tarixi. – В. 86.
Pardayev M.H., Toshboyev F.T. Ustrushonaning qadimgi davr davlatchilik tarixi. – В. 86.
Ибн Ҳавқал. Китоб Сурат ал-ард. – Б. 70.
Бетгер Е.К. Извлечения из книги “Пути и страны” Абу-л Касыма ибн Хаукаля. – С. 87.
Пардаев М., Ғофуров Ж. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 291.
Гулямов Я.Г. Кладбище Кульпи– Сар // ИMKУ. Вып. 2. – Taшкент: Фан, 1961. – С. 92-93.
Пардаев М.Ҳ. Шимолий-ғарбий Уструшона илк ўрта асрларда. – Б. 198.
Пардаев М.Х., Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 282.