ANALYSIS OF THE HISTORY OF THE FIRST STATE ORGANIZATION IN USTRUSHON

Authors

  • Bohodir D. Eshov
  • Nurali B. Khazratov
  • Shavkat A.Karomov

Keywords:

Ustrushona statehood, ancient and early middle ages, Chinese chronicles, Eastern Sao, Sughd region, Kang state, great Turkish khanate, Arab caliphate, Jizzakh, Khojand, Salim ibn Ziyad

Abstract

This article talks about the place of Ustrushona oasis in the history of Uzbek statehood. Finally, the issues of the existence of a ruling dynasty, a central capital, a state border, a military army, a coin-money system and a management system in this historical-cultural country in the late antiquity and early Middle Ages are researched and included in the scientific discussion. It is noted that the north-western parts of Ustrushona correspond to the territory of the present Jizzakh oasis.

References

Малявкин А.Г. Танские хроники о государствах Центральной Азии. – С. 78; Бичурин Н. Я. (Иакинф). Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. – С. 243, 296-297, 325.

Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 13.

Герoдот. История в девяти книгах. Перевод и примечания Г.А. Стратановского. (В 9 кн). – Москва, 2002. – С. 209.

Страбон. География. Перевод, статья и комментарии Г.А. Стратановского. – Ленинград: Наука, 1964. – С. 312, 480, 483.

Страбон. География. – С. 312, 480, 483, 488-489.

Зохир A. Қадимги тарихчилар Ўрта Осиё ҳақида: терма парчалар. – Тошкент:: Yurist-media markazi, 2008. – Б. 57.

Буряков Ю., Грицина А. Мавераннахр на великом шелковом пути. – Самарканд, 2006. – Б. 91.

Зохир A. Қадимги тарихчилар Ўрта Осиё ҳақида: терма парчалар. – Тошкент, 2008. – Б. 82.

Пардаев М.Ҳ., Тўйчибоев Б.Б. Уструшона қадим ва илк ўрта асрларда. – Тошкент: Fan va texnalogiya, 2017.– Б. 12.

Буряков Ю., Грицина А. Мавераннахр на великом шелковом пути. – С. 91.

Пардаев М.Х., Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 282-283.

Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 283.

Эшов Б. Ўзбекистонда давлат ва маҳаллий бошқарув тарихи. Биринчи китоб. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2019. – Б. 142.

Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 285.

Murtazoyeva R. O‘zbekiston tarixi. – В. 103.

Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 286.

Murtazoyeva R. O‘zbekiston tarixi. – В. 103.

Ғойибов Б.С. Суғд конфедерaциясининг шаклланиши, тараққиёти ва таназзули: Тарих фанлари бўйича докторлик (DSc) диссертaтцияси автореферати. – Тошкент, 2017. – Б. 5.

Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. – S. 125; Алманов Қ. Ғарбий Турк хоқонлигининг Уструшонани ўз таркибига қўшиб олиши ва сиёсий-маъмурий ҳолат // O‘zbekiston milliy universiteti xabarlari. 2020, 1/6/1. – В. 19–26; Гафуров Б.Г. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история. – С. 366.

Алманов Қ. Илк ўрта асарлар Уструшона тарихини ўрганилиши//Қадимий Жиззах воҳаси-тарих, маданий тараққиёт ва замонавий ўзгаришлар чоррахасида. Жиззах, 2021. – Б. 124–129.

Сагдуллаев А. Мавлонов Ў. Ўзбекистонда давлат бошқаруви тарихи. – Тошкент: Akademiya, 2006. – Б. 68.

Ал-Балозурий. Футуҳ ал-булдон (Сўз боши, араб тилидан таржима, шарҳлар, изоҳлар ва кўрсаткичлар муаллифи Ш.С.Камолиддин). – Тошкент: Тошкент давлат шарқшунослик институти, 2017. – Б. 287.; Табари. “История” ат-Табари. Перевод с арабского В.И. Беляева. –Ташкент. 1987. –440 с.; Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 308.

Ал-Балозурий. Футуҳ ал-булдон (Сўз боши, араб тилидан таржима, шарҳлар, изоҳлар ва кўрсаткичлар муаллифи Ш.С.Камолиддин). – Тошкент: Тошкент давлат шарқшунослик институти, 2017. – Б. 287.; Табари. “История” ат-Табари. Перевод с арабского В.И. Беляева. –Ташкент. 1987. –440 с.; Пардаев М.Х. Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 308, 311.

Лившица В.А. Согдийские документы с горы Муг. Юридические документы и писма. Вып. 2 / Чтение, перевод и комментарии. – Москва: ИВЛ, 1962. – С. 222.

Исҳоқов М. Унутилган подшоликдан хатлар. – Тошкент: Фан, 1992. – Б. 7.

Буряков Ю., Грицина А. Мавераннахр на великом шелковом пути. – Б. 90.

Бартольд В.В. История культурной жизни Туркестана/Соч. – Москва: ИВЛ, 1927. Т. II (1). – С. 188-189; Негматов Н. Настенная живопись дворца афшинов Уструшаны//СА, 1973. – С. 183–202.

Шониёзов К.Ш. Қанғ давлати ва қанғлилар. – Тошкент: Фан, 1990. – Б. 56.

Бартольд В.В. Туркестан в эпоху монгольского нашествия // Соч. – Москва, 1963. Т. 1. – С. 221; Pardayev M.H., Toshboyev F.T. Ustrushonaning qadimgi davr davlatchilik tarixi. – В. 86.

Pardayev M.H., Toshboyev F.T. Ustrushonaning qadimgi davr davlatchilik tarixi. – В. 86.

Ибн Ҳавқал. Китоб Сурат ал-ард. – Б. 70.

Бетгер Е.К. Извлечения из книги “Пути и страны” Абу-л Касыма ибн Хаукаля. – С. 87.

Пардаев М., Ғофуров Ж. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 291.

Гулямов Я.Г. Кладбище Кульпи– Сар // ИMKУ. Вып. 2. – Taшкент: Фан, 1961. – С. 92-93.

Пардаев М.Ҳ. Шимолий-ғарбий Уструшона илк ўрта асрларда. – Б. 198.

Пардаев М.Х., Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари. – Б. 282.

Published

2025-11-10

Issue

Section

Статьи