БАКТРИЯ ВА КУШОНЛАР ТАРИХИГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР
##article.subject##:
Бахди, Диодот, У-ди, Чжан Цян , Да-южи Шаҳри-Фолак Зурмала, Бахлика, Дун-хуан##article.abstract##
Милоддан аввалги иккинчи ва биринчи мингйилликдан то милодий да-вргача Марказий Осиёдаги тарихий вазият жуда мураккаб кечган. Айни шу даврларда Каспий қирғоқлари ва Тян-Шан тоғи тизмаларидан шимолий ви-лоятларга чўллик чорвадор қабилалар кўчиб кела бошлаган. Ёки академик В.В. Бартольднинг таъкидича, бу ерларда шунингдек, Қора денгиздан ши-молга қараб чўзилган чўллик ҳудудлардан кўчиб келган орийлар пайдо бўл-ган ва кейинчалик улар маҳаллий аҳоли билан аралашиб кетган [1:322]. Шу боисдан бўлса керак, Амударёнинг қуйи қисмидаги Фарғона ва Зарафшон водийсида қисман чорвадор қабилалар яшаган манзиллар ва уларнинг мо-зорлари қолдиқлари топилган. Бинобарин, муқаддам турли қабилалар яшаган ерларда милоддан аввалги иккинчи мингйилликнинг ярмидан Бақтрия ва Марғиёна воҳасида давлатчилик тизими шакллана бошлаган. Мазкур жара-ённинг натижаси ўлароқ, минтақамизнинг яхлит тарихини Суғд, Бактрия ва Кушон давлатлари фаолиятисиз тасаввур қилиш мумкин эмас. Бироқ, бу ху-сусда шуни ҳам назарда тутиш керакки, Марказий Осиё тарихи тадқиқоти жуғрофий нуқтаи назардан ҳамон ўз якуний нуқтасига етганича йўқ. Сабаб, шўролар даврида юқорида айтилган – аслида Марказий Осиёда содир бўлган воқеалар умумлаштирилиб, Ўрта Осиё ҳудудига кўчирилган.
Библиографические ссылки
Бартольд В.В. Соч. II том. Несколько слов об арийской культуре в Средней Азии. М.: 1964 «Наука».(Bartold V.V. Op. II vol. A few words about the Aryan culture in Central Asia. - M.: 1964 "Science").
Бонгард-Левин Г.М.,Ильин Г.Ф. Древняя Индия. - М.: «Наука» 1969. (Bongard-Levin G.M., Ilyin G.F. Ancient India. - M.: "Science" 1969.)
Буддийский культовый центр Кара-Тепе в старом Термезе. -М.: «Наука» 1972. (Buddhist cult center Kara-Tepe in old Termez. -M.: "Science" 1972.)
Дж.Неру.Взгляд на всемирную историю. 1 том. -М.: «Прогресс». 1977.(J. Nehru. A look at world history. 1 vol. -M.: "Progress". 1977.)
Дандамаев Н.А., Луконин В.Г. Культура и экономика древнего Ирана. - М.: 1980. (Dandamaev N.A., Lukonin V.G. Culture and economy of ancient Iran. – M.: 1980.)
История древнего востока. – М.: «Высшая школа». 1979. (History of the ancient East. – M.: "Higher School". 1979.)
Кушанская Бактрия. Проблемы, истории и культура. – М.: «Наука».1977. (Kushan Bactria. Problems, history and culture. -M.: "Science". 1977.)
Лившиц В.А. Иранские языки народов Средной Азии. Т.1. -М.: 1962. (Livshits V.A. Iranian languages of the peoples of Central Asia. T.1. -M.: 1962.)
Соколов С.Н. Духовная культура. Религия –ИНТ. (Sokolov S.N. Spiritual culture. Religion - INT.)
Ставиский Б.Я. Кушанская Бактрия: проблемы истории и куль-туры. -М.: «Наука». 1977. (Stavisky B.Ya. Kushan Bactria: problems of history and culture. – M.: "Science". 1977.)
Страны и народы Востока. Выпуск XIV -М.: «Наука» 1972. (Countries and peoples of the East. Issue XIV. – M.: "Science" 1972.)
Толстов С.П. По следам древнехорезмской цивилизации. М-Л.: 1948. (Tolstov S.P. In the footsteps of ancient Khorezm civilization. M-L.: 1948.)
Хидоятов Г.А. Моя родная история.- Т.: «Наука» 1969. (Khidoyatov G.A. My native history. - T .: "Science" 1969.)
Ходжаев А. Из истории древных тюрков. – Т. Изд-во «Тафаккур».2010. (Khodzhaev A. From the history of the ancient Turks. – T. Publishing house "Tafak-kur". 2010.)
Ўзбекистон тарихи 1. «Vneshinvestprom» 2019. (Uzbekistan Tarihi 1. "Vneshinvestprom" 2019.)
Olmsted M. The history of Peresian Empire. Chicago 1959.
Ramila Thapper. The short history of India. V-1 Penguin book London. 1966.