ТАРИХИЙ ТАДҚИҚОТ МЕТОДЛАРИ ҲАҚИДА АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР (Ғарбий Европа ва АҚШ тарихшунослиги методлари асосида)

##article.authors##

  • Севара Акмаловна Пулатова

##article.subject##:

тарихий тадқиқот, формацион, синергетик, цивилизацион, тизимли ёндашув, маданият, тадқиқот усуллари, тарихшунослик, маданий жараёнлар

##article.abstract##

Мақолада Ғарбий Европа ва АҚШ олимлари томонидан ишланган тарихий тадқиқотнинг турли усуллари, ёндашувлар маълум бир изчилликда мухтасар таҳлил қилинади, хусусиятлари очиб берилади. Бу ёндашувларнинг имкониятлари ва камчиликлари кўриб чиқилади. Тадқиқот усулларидан синергетик ва тизимли ёндашув таҳлилига алоҳида эътибор қаратилган. Уларнинг қўлланиши ҳақида мулоҳаза юритилади. Маданият масалаларининг назарий-услубий жиҳатларига тўхталиб, маданият муаммоларини чуқур таҳлил этишнинг долзарблиги асосланади.

Библиографические ссылки

Вопросы социальной теории. 2009. Том III. Вып. 1(3) (Questions of social theory. 2009. Volume III. Issue. 1(3)

Гердер И.Г. Идеи к философии истории человечества. – М., 1977. – С.39. (Gerder I.G. Ideas for the philosophy of human history. M., 1977. – P.39.)

Григорьева Т.П.Вселенское дао. //https://cyberleninka.ru/article/n/ vselenskoe-dao/viewer (Grigoryeva T.P. Universal Tao. //https://cyberleninka.ru/article/n/ vselenskoe-dao/viewer)

Малиновский Б. Научная теория культуры. – М., 2005, с. – 41. (Malinovsky B. Scientific theory of culture. – M., 2005, p. – 41.)

Мацумото Д. Человек, культура, психология. Удивительные загадки, исследовани, открытия. – Санкт-Петербург. 2008. – С.32. (Matsumoto D. Man, culture, psychology. Amazing mysteries, research, discoveries. St. Petersburg. 2008. – Р.32.)

Мустафаева Н. ХХ асрда Ўзбекистонда маданият ва тафаккур. Тарихшунослик таҳлили. – Т., 2014. (Mustafayeva N. XX asrda Uzbekistonda madaniat va tafakkur. Tarikhshunoslik tahlili. – T, 2014.)

Общество и синергетика. Учебное пособие. http://www.lib.uniyar.ac.ru/ edocs/iuni/20180607 (Society and synergetics. Tutorial. http://www.lib.uniyar.ac.ru/edocs/iuni/20180607)

Тойнби А. Постижение истории. М.,1991. https://nrozov.nsu.ru/rpha/ lib/toynbee.htm (Toynbee A. Comprehension of history. M., 1991. https://nrozov.nsu.ru/rpha/lib/toynbee.htm)

Уайт Л. Избранное. Эволюция культуры. М., 2004. С.475-703. (White L. Favorites. The evolution of culture. – M., 2004. S.475-703.)

Уайт Л.А. Понятие культуры https://iphras.ru/uplfile/root/biblio/vst/ 2009/white.pdf (White L.A. The concept of culture https://iphras.ru/uplfile/root/biblio/vst/ 2009/white.pdf)

Бифуркация тушунчаси аттрактор деб номланган тушунча билан узвий боғлиқдир. Академик Н.Н.Моисеев бу алоқани қуйидагича изоҳлайди: «табиатнинг ҳар қандай динамик тизимининг ривожланиши маълум бир аттракторда – тизимнинг барқарор ёки квази барқарор ҳолатларидан бирининг чекланган "тортишиш қисмида"да содир бўлади. Мураккаб чизиқли бўлмаган тизимлар кўп сонли аттракторларга эга бўлиши мумкин. Бир қатор сабабларга кўра ташқи таъсирнинг ҳаддан ортиқ босими ёки флуктацияларнинг тўпланиши (жамиятдаги зиддиятларнинг) – бир кун келиб, вазият сифат жиҳатидан ўзгариши ва тизимнинг янги аттракторга ёки эволюция каналига ўтиши нисбатан тез содир бўлиши мумкин. Тизимнинг бундай қайта қурилиши бифуркация дейилади” Қаранг: https://www.litres.ru/nikita-moiseev/chelovek-i-noosfera/chitat-onlayn/

Загрузки

##submissions.published##

2023-04-16

##issue.issue##

##section.section##

Статьи