МУЛЬТИКУЛЬТУРАЛИЗМ ЗАМОНАВИЙ ЖАМИЯТДА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТЛАР ТРАСФОРМАЦИЯСИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСИ СИФАТИДА
##article.subject##:
мультикультурализм, глобаллашув, мультикультурал жамият, миллий маданиятлар трансформацияси, идентиклик, маданий хилма-хиллик.##article.abstract##
Мақола замонавий жамиятда миллий маданиятлар трансформациясида мультикультурализм назарий-методологик асоси таҳлилига бағишланган. Унда “мультикультурализм” концепциясининг келиб чиқиши, шаклланиши ва ривожланиши кўриб чиқилган, глобаллашув жараёнлари турли халқлар ва миллатларнинг ўзаро муносабатларини турли йўналишларда интенсивлаштираётганлиги очиб берилган. Глобал жаҳон иқтисодиёти ва ахборот олами миллий маданиятларнинг ҳозири ва келажагини белгилаб берувчи асосий омилга айланаётганглиги, мульткультурал жамиятлар бир вақтнинг ўзида баъзан урушлар туфайли аҳоли кўчиши асосида шаклланганлиги, иккинчи томондан айрим давлатлар иқтисодининг ривожланиб бориши туфайли у ерда ишлаш ёки яшашга интилаётган ўзга давлатлар аҳолисининг миграцияси туфайли янада авж олаётганлиги, мультикультурализм асрлар мобайнида яшаб келган маданиятни унга нисбатан қаратилган ёки сингиб уйғунлашиб кетишга қаратилган ҳаракатлардан ҳимоя қилувчи ижтимоий-сиёсий қаршилик ғояси сифатида таҳлил этилган. Бир томондан анъанавийлик ва замонавийликнинг, иккинчи томондан, борган сари турли миллат ва элатларнинг ўзига хос қоришмаси сифатида намоён бўлаётган ҳозирги жамиятларда миллий маданиятларнинг трансформацияси муаммолари ечими сифатида мутлоқлаштирилмаган мультикультурализм тамойиллари тақдим этилган.
Библиографические ссылки
Социологическая теория: история, современность, перспективы. Альманах журнала Социологическое обозрение. - Санкт-Петербург, 2008. - С. 162.
Социологическая теория: история, современность, перспективы. Альманах журнала Социологическое обозрение. - Санкт-Петербург, 2008. - С.161.
Citizenship and national identity. From colonialism to globalism / Ed. by T. K. Oommen. New Delhi, - London: SAGE, 1997. P. 164.
Умаров Б., Ш.Жабборов. Глобаллашув ва ёшлар тарбияси. Тошкент, Akademiya, 2011. Б. 13-15.
Атлас народов мира. М.: Этнологический институт им. Миклухо-Маклая при Департаменте геодезии картографии Государственного геологического комитета СССР, 1964. C. 68.
Куценков А.А. Эволюция индийской касты. - М.: Наука, 1983. - С. 11.
Муаллиф мақолани ёзиш жараёнида фойдаланилган хариталарни беминнат қўллашга рухсат этган Германия халқ университетлари уюшмаси (dvv international)нинг Ўзбекистондаги ваколатхонаси мутасаддиларига, хусусан Уве Гантшлегер жанобларига ўз миннатдорчилигини билдиради.
Джери Д., Джери Дж. Большой толковый социологический словарь. (Cоллинс).Том II (А-О): Пер. с англ. -М.: Вече,АСТ,1999. С.445.
Волкова Т.П. Классические философские концепции мультикультурализма и толерантности // Вестник МГТУ. 2011. Т. 14,№2. - C.1 // cyberleninka.ru/article/n/klassicheskie-filosofskie-kontseptsii- multikulturalizma-i-tolerantnosti/viewer
Қаранг: Чандра Кукатас Теоретические основы мультикультурализма https://old.inliberty.ru/library/265-teoreticheskie-osnovy-multikulturashylizma