ХVI АСРНИНГ БОШИДА МАРКАЗИЙ ОСИЁДА САНЪАТ ВА СИЁСАТ

##article.authors##

  • Мария САБТЕЛНИ

##article.subject##:

Султон Ҳусайн Бойқаро, Алишер Навоий, маданий ҳаёт, сарой кутубхонаси, темурийлар ренессанси

##article.abstract##

Алишер Навоий (1441-1501) даври ва Султон Ҳусайн Бойқаро (1438-1506) саройи маданий фаолияти тарихда энг кўп қайд этилган манбалардан бўлиб, даврнинг сарой кутубхонасида китобат санъати усталари, хаттот ва зарҳалчилар, миниатюрачи ва рассомлар бетакрор санъат намуналарини яратишган. Мақолада XV асрнинг иккинчи ярмида Ҳиротда Алишер Навоий ва Абдураҳмон Жомий (1414-1492) бошчилик қилган маданий юксалиш жараёни, унинг Шарқ Ислом марказига айланиш сабаблари ва саройдаги қизғин маданий лавҳалар очиб берилган. Аммо темурийлар салтанатининг емирилиши оқибатида XVI асрнинг биринчи ярмида Ўзбек хони Муҳаммад Шайбонийхон томонидан Мовароуннаҳр ва Хуросоннинг қўлга киритилиши Навоий ва Жомий мустаҳкамлаб берган маданий анъаналарга якун ясалишини билдирмади.

Библиографические ссылки

Woods, The Aqquyunlu, p.4.

А.Н.Болдырев, “Очерки из жизни гератского общества на рубеже XV-XVI вв. “, Труды отдела культуры и искусства востока (Государственный Эрмитаж, IV (1974)), стр.363.

Давонийнинг "Ахлоқи жалолий" асари кейинчалик Усмонийлар ва мўғуллар давлатининг сиёсий назарияларига катта таъсир кўрсатди. Қаранг: Rosenthal, Political Thought, p. 222; шунингдек, Ulrich Haarmann, "Staat und Religion in Transoxanien im frühen 16. Jahrhundert," Zeitschrift der Deutschen Morgenlän dischen Gesellschaft. 124 (1974), p. 342.

Ursula Ott, Transoxanien und Turkestan zu Beginn des 16. Jahrhun derts: Das Mihmãn-nãma-yi Buhãrã des Fadlallãh b. Rūzbihān Hunģī, таржима ва изоҳлар Урсула Отт томонидан берилган (Freiburg im Breisgau, 1974), pp. 37-39.

Хунжий бўйича қимматли мақолага қаранг: Haarmann, "Staat und Religion, pp. 339 ff.

Dickson, “Shah Tahmasb”, p.27.

Загрузки

##submissions.published##

2023-11-01

##issue.issue##

##section.section##

Статьи