‘ZBEKISTONDA DAVLATCHILIK SHAKLLANISHINING OMILLARI VA TARIXIY ILDIZLARI
##article.subject##:
davlat, bronza davri, Sopollitepa, Jarqo‘ton, “Katta Xorazm” , Baqtriya, Kaviy, Sug‘d, qadimgi Xorazm##article.abstract##
Maqolada davlatchilikning shakllanishi uchun zarur bo‘lgan omillar va uning tahlili O‘zbekistonning qadimgi davri misolida berilgan. O‘zbekistonda davlatning shakllanishi uchun barcha zarur sharoitlar bronza davrida mavjud bo‘lganligi yozma va arxelogik ma’lumotlar orqali asoslab berilgan. Sopollitepa va Jarqo‘ton shahrida ilk davlatchilik elementlari mavjudligi ko‘rsatilgan. Sug‘d davlati ilk temir davrida, qadimgi Xorazm davlati axamoniylar hukmronligidan oldin vujudga kelganligi bayon qilingan. Davlatning shakllanishida tabiiy geografik sharoit va iqtisodiy omil muhim ahamiyat kasb etishi ko‘rsatilgan.
Библиографические ссылки
Арриан Филавий. Поход Александра. Пер. М.Е.Сергеенко, вступ. ст. Крюгера О.О. – СПб: Алетейя, 1993.
Геродот. История в девяти книгах. Пер. и примеч. Г.А. Стратановского. – Ленинград: Наука, 1972.
Абдуллаев Ў. И. Ўрта Осиёда қадимги бошқарув ва илк давлатчилик тарихшунослиги. – Тошкент: Akademiya, 2009.
Аскаров А., Ширинов Т. Ранняя городская культура эпохи бронзы юга Средней Азии. – Самарканд: Инст. Археологии АН РУз. 1993.
Асқаров А. Қадимги Хоразм тарихига доир баъзи бир масалалар // Ўзбекистон этнологияси: янгича қарашлар ва ѐндошувлар. –Тошкент. 2004. –Б.76-84.
Асқаров А. Ўзбек халқининг келиб чиқиш тарихи. – Тошкент: O`zbekiston, 2015.
Воробьева М.Г. Проблема “ Большого Хорезма” и археология. // Этнография и археология Средней Азии. – Москва: Наука, 1979. – С. 38– 42.
Дьяконов И.М. История Мидии от древнейших времен до конца IV века до н.э. I книга. – Баку: Нагил Еви, 2012.
Исамиддинов М., Иваницкий И., Хасанов М. Раскопки в северной части “культового комплекса” и в “резиденции правителя” городища Коктепа. //Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар- 2002 йил. 3-сон. 2003. – С. 68-77
История государственности Узбекистана: В 3–х т. Т. I. /Авт. Э.В.Ртвеладзе, Д.А.Алимова и др. – Ташкент: Узбекистан, 2009.
История государственности Узбекистана. – С. 48, 69;
Икромов Н. М. Қадимги Бақтрия кавийлиги т.ф.н. илм. даражасини олиш учун ёзилган автореферат. –Термиз, 2020. –52 б.
Ртвеладзе Э.В. Периодизация развития и типология ранних государств. / История государственности Узбекистана: В 3–х т. Т. I. /Авт. Э.В.Ртвеладзе, Д.А.Алимова и др. – Ташкент: Узбекистан, 2009.
Сарианиди В.И. О великом лазуритовом пути на Древнем Востоке.
// КСИА. Вып. 14. 1968.
Сагдуллаев А.С. Оседлые области юга Средней Азии в эпоху раннего железа: генезис культуры и социально – экономическая динамика. Автореферат дисс. на соис. уч. ст. докт. ист. наук. – Ташкент. 1988.
Сагдуллаев А.С., Аминов Б., Мавлонов Ў., Норқулов Н. Ўзбекистон тарихи: давлат ва жамият тараққиёти. I – қисм. – Тошкент: Академия, 2000.
Сагдуллаев А.С. Становление раннебактрийской и раннесогдий государственности. // История государственности Узбекистана. Том.I. – Ташкент: Узбекистан, 2009. – С. 61 – 88.
Сагдуллаев А. С. Самарканд в системе древней урбанизации. / Самарқанд шаҳрининг умумбашарий маданий тараққиёт тарихида тутган ўрни. Самарқанд шаҳрининг 2750 йиллик юбилейига бағишланган халқаро илмий симпозиум материаллари. – Тошкент – Самарқанд. 2007.
Сулейманов Р.Х. Древний Нахшаб. Проблемы цивилизации Узбекистана VII в. до н.э. – VIII в. н.э. – Ташкент: Фан, 2000.
Хлопин И.Н. Историческая география южных областей Средней Азии. – Ашхабад: Ылым, 1983.
Ходжаева Н.Дж. Динамика развития географических представлений о Центральной Азии в древней и раннесредней Иранской традиции. Дисс. на соис. уч. ст. докт. ист. наук. – Душанбе. 2016.
Шайдуллаев Ш.Б. Ўзбекистон ҳудудида давлатчиликнинг пайдо бўлиши ва ривожланиши (Бақтрия мисолида). т.ф.д. илм. даражасини олиш учун ёзилган диссертация. – Самарқанд, 2009.
Шайдуллаев Ш.Б. Қадимги суғд ҳудудида илк шаҳар маданиятининг шаклланиши ҳақида айрим мулоҳазалар. / Самарқанд шаҳрининг умумбашарий маданий тараққиёт тарихида тутган ўрни. Самарқанд шаҳрининг 2750 йиллик юбилейига бағишланган халқаро илмий симпозиум материаллари. – Тошкент – Самарқанд. 2007.
Эгамбердиева Н.А Археологические и археографические исследования истории древнего Хорезма (VI – IV вв. до н.э.) диссер. на соис. кан. ист. наук. Нукус. 2001.
Egamberdieva N.A. Amudaryo havzasi hududlarining qadimgi madaniyati (mil.avv. VIII-mil. IV asrlar). – Toshkent. 2020
Ягодин В.Н. Древний Хорезм и Центрально-азиатский урбанизационный процесс. //Тезисы докладов конференции “Возникновения и развития урбанизационных процессов в Центральной Азии”. –Самарканд, 1995.