АРМАН ХАЛҚИНИНГ СУРОНЛИ ҚИСМАТИ ҲАМДА УЛАР БИЛАН БОҒЛИҚ ГЕНОЦИДЛАР ТАРИХИ ҲАҚИДА
##article.subject##:
Эллинизм, Искандар Зулқарнайн, Арташесчилар сулоласи, Византия империяси, Ислом ҳалифалиги, Мўғиллар истеълоси, кўчманчи қабилалар, геноцид, Дашнакцутюн, “Пахта иши”##article.abstract##
Мақолада “Арман империяси”нинг вужудга келиши тарихи, эллинизмнинг пайдо бўлиши, арман давлатчилигининг Византия ва Ислом халифалиги билан муносабатлари, ўғуз-салжуқий қабилалари босқинларининг кучайиши, арманларнинг ўз тарихий ватанларидан кўп асрлик мажбурий кўчиб кетиши зарурияти, Арман ерларининг мўғиллар томонидан босиб олиниши, Арман ерларига туркий қабилаларнинг ўрнашиши, XVIII – XX аср бошларидаги “Арман геноциди”, Дашнакцутюн (Арман инқилобий федерацияси) ва унинг СССР билан ҳамкорликда Ўрта Осиёни босиб олишдаги хунрезликлари, ХХ асрнинг иккинчи яримидаги “Пахта иши” қоралови билан ўзбек миллатининг хўрланиши баён қилинган.
Библиографические ссылки
Эллинизм/ Павловская А. И. // Большая советская энциклопедия: [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. – 3-е изд. – М.: Советская энциклопедия, 1969–1978 (Hellenism / Pavlovskaya A. I. // Great Soviet Encyclopedia: [in 30 volumes] / ch. ed. A. M. Prokhorov. – 3rd ed. – M.: Soviet Encyclopedia, 1969–1978).
The Oxford Dictionary of Byzantium / Edited by Alexander Kazhdan. – 1991. Т. 1. – С. 210.
Литаврин Г.Г. Комментарий к главам 44–53 трактата «Об управлении империей» (Litavrin G. G. Commentary on chapters 44–53 of the treatise “On the Management of an Empire”).
Юзбашян К.Н. Скилица о захвате Анийского царства в 1045 г. // Византийский Временник. – Л. – М., 1979. – Т. 40 (65). – С. 89 (Yuzbashyan K.N. Skylitsa about the capture of the Ani kingdom in 1045 // Byzantine Temporary. – L. – M., 1979. – T. 40 (65). – P. 89).
Тондракийцы // Большая советская энциклопедия: [в 30 т.] / гл. ред. Прохоров А.М.– 3-е изд.– М.: Советская энциклопедия, 1969—1978 (Tondrakians // Great Soviet Encyclopedia: [in 30 volumes] / ch. ed. Prokhorov A.M.– 3rd ed. - M.: Soviet Encyclopedia, 1969-1978).
Новосельцев А., Пашуто В., Черепнин Л. Пути развития феодализма. – М.: Наука, 1972.– С. 47 (Novoseltsev A., Pashuto V., Cherepnin L.. Ways of development of feudalism. - M.: Nauka, 1972. - P. 47).
Хачатрян А. А. Корпус арабских надписей Армении (VIII – XVI вв.) / Отв. ред. доктор ист. наук Большаков О.Г.– Изд-во АН АрмССР, 1987.– С. 27.– 334 с (Khachatryan A. A. Corpus of Arabic inscriptions of Armenia (VIII – XVI centuries) / Rep. ed. doctor ist. Sciences O. G. Bolshakov. - Publishing House of the Academy of Sciences of the ArmSSR, 1987. - P. 27. - 334 p).
Всемирная история. Энциклопедия. Глава XXXVII. 3.– М.: 1957 Т. 3 (World history. Encyclopedia. Chapter XXXVII. 3. - M.: 1957 T. 3).
Петрушевский И.П. Очерки по истории феодальных отношений в Азербайджане и Армении в XVI– начале XIX вв.– Л.: 1949.– С (Petrushevsky I.P. Essays on the history of feudal relations in Azerbaijan and Armenia in the 16th - early 19th centuries. - L.: 1949. – S).
https://golosislama.com/news.php?id=7114;