SUYURLITEPA YODGORLIGI O‘RNIDAGI SHAHARNING TARIXIY NOMI XUSUSIDA MULOHAZALAR

##article.authors##

  • Ubaydulla Mamat o‘g‘li Ismoilov

##article.subject##:

Tunkat, Suyri, Alaxjos, Namudlig‘, Ovjaz, ibn Xavqal, Ishtahriy, Muqaddasiy, brovka, transheya, tarixiy topografiya

##article.abstract##

Maqolada Toshkent viloyati, Ohangaron tumani, Qorabuloq qishlog'i hududida joylashgan Suyurlitepa yodgorligida olib borilgan arxeologik tadqiqotlar, ushbu hududdan topilgan tarixiy ashyolar, tadqiqot natijalari, Qadimiy Iloq mulkligining shaharlari haqidagi manbalar tahlili asosida ularning tarixi yoritib berilgan. Shuningdek, o‘rta asrlardagi Ohangaron havzasida joylashgan shaharlarning tarkibiy qismlari, ulardan o‘tgan savdo yo‘llari, mazkur shaharlarda bog‘dorchilik taraqqiyoti, ijtimoiy-iqtisodiy hayotning rivojlanib borishi, shaharlarning paydo bo‘lishi va tanazzuli haqida bayon etilgan.

Библиографические ссылки

Ҳудуд ул-олам/ [Таржимон О. Бўриев, масъул муҳаррир М. Исҳоқов]. – Т.: O‘zbekiston, 2008. 64 бет;

Истахрий «Китаб ал-масалик вал-мамалик» (Хуросон ва Мовароуннаҳр), Тадқиқот, араб тилидан таржима, изоҳ ва кўрсаткичлар муаллифи Р. Т. Худайберганов; «Фан» нашриёти, Тошкент–2019. 478 бет;

Ибн Хавқал. Китоб Суратал-ард. Араб тилидан таржима ва изоҳлар муаллифи т.ф.д. Ш.С. Камолиддин. Тошкент. 2011. 400 б.

Ибн Хордадбех. Книга путей и стран(пер. Н. М. Велихановой). М. 1986, — 428 с.

З.И. Алимов. Араб тилидаги манбаларда Тошкент воҳаси тарихий географияси (IX-XIII асрлар). Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. 40 бет.

Z.M. Bobur. Boburnoma. Toshkent: O‘qituvchi, 2008, 288 бет.

Буряков Ю.Ф. Историческая топография Ташкентского оазиса. – Ташкент: Фан, 1975. – 204 С.

М.Е. Массон. Ахангеран. Археолого-топографический очерк. // Ташкент: 1953. 73-бет. 146 с.

Тошкент воҳаси археологияси. – Тошкент-Самарқанд, МИЦАИ. 2008.

С. Аширов. Потерянная столица государства Илак// “Правда Востока” gazetasi, 20. VII. 2007, – №140.);

Аширов С.А. К локализaции Тунката – столицы Илака // Проблемы древней и средневековой истории Чача. Шамсиддин Камолиддин (ред.). Lambert Academic Publishing. – Saarbrucken 2013. – C. 355-362.

Аскаров А.А., Исабеков Б.К. Вопросу о локализации столицы средневекового владения Илак // Проблемы древней и средневековой истории Чача / Ред. Ш.Камолиддин. – Saarbrucken, 2013. – С. 345-353.

Мунира Хатамова. Узбекистон шахарлари VI - VIII асрларда (Чоч вохаси мисолида). - Тошкент: Yangi nashr, 2017. - 243 б.

Babayarov G. Chach tarixidan lavhalar. Tashkent, 2010. 168 bet.

И. Ёрматов. Оҳангарон водийси жой номларининг изоҳли луғати. Тошкент. “Наврўз” нашриёти. 2016. 172 бет.

Б. Исабеков. Юқори ва ўрта Oҳангарон водийсининг қадимги ва ўрта асрлар даври маданияти. Тарих фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган Диссертация. 2022. 156 бет.

А. Асқаров, Х. Матяқубов, Д. Нормуродов, Б. Исабеков, У. Исмаилов//Суюрлитепа ёдгорлигида олиб борилган археологик қазишмалар. Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. № 13, 2020 йил. 15-41-бетлар.

Буряков Ю.Ф и др. Археологические памятники Ташкентской области. –Т.: “Фан”. 1973. С. 90.,

Буряков Ю.Ф. Историческая топография древних городов Ташкенткого оазиса. –Т.: “Фан”. 1975. С. 114-115.

Тошкент атрофлари бўйлаб. Тошкент бош плани лойиҳалаш ва илмий тадқиқот институти. –Т.: 2012. 48 б.

Буряков Ю.Ф. Генезис и этапы развития городской культуры ташкентского оазиса. –Т.: “Фан”. 1982. - 212 с

Древняя и средневековая культура Чача. (коллективная монография) Издательство ФАН Узбекской ССР. Ташкент-1979, - 183 C.

Древний и средневековый город Восточного Мавераннахра. Шарухия I-XVIII вв. н.э. (коллективная монография). Ташкент: «Фан». 1990. 128 с.

Исаков А.И. Цитадель древнего Пенджикента. Душанбе, 1977, 202 с.

Хмельницкий С.Г. Между кушанами и арабами: Архитектура Средней Азии VI-VIII вв. Берлин-Рига. Gamajun. – 290 С.

М.И. Филанович. Древняя и средневековая история Ташкента в археологических источниках. Tashkent: Фан Узбекистан, 2010, - 311 С.

Нурулин Т.С. Виртуальная реконструкция замка Актепа Юнусабад // Архитектура и строительство Узбекистана. - Ташкент, 2021. - N2-3. - С. 24-31.

Филанович М.И. Ташкент. Зарождение и развитие города и городской культуры. Ташкент: Издательство "Фан" Узбекской ССР. 1983. – 232 С .

Д. Нормуродов. Тошкент воҳасининг қадимги ва ўрта асрлар даври моддий маданияти тарихи (милоддан аввалги XIII – милодий XIII аср бошлари). Тарих фани бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. Тошкент 2019. 194 бет.

Байпаков К.М., Ерзакович Л.Б. Керамика средневекового Отрара. – Алма-Ата: 8нер, – 212 с;

Толстой Н.И. Переворачивание предметов в славянском погребальном обряде // Исследования в области балто-славянской духовной культуры: Погребальный обряд. – М., 1990. – С. 119-128;

Сагалаев А.М., Октябрьская И.В. Традиционное мировоззрение тюрков Южной Сибири. – Новосибирск: Наука, сиб. отд., – 209 с.

Л.Ф. Соколовская. Неглазурованная керамика средневекового Самарканда, как фактор экономики городского ремесла (по материалом городища Афрасияб кон.VII нач.XIII вв). Диссертация соискание ученой степене кандидата исторических наук. Ташкент 1995.

Отахўжаев А. Илк ўрта асрлар Марказий Осиё цивилизациясида турк-суғд муносабатлари. Монография. – Т.: АRT-FLEX, 2010, 220 бет.

https://classroom.synonym.com/the-difference-between-the-star-of-david-and-a-pentagram-12083533.html

https://freemasonry.bcy.ca/anti-masonry/pentagram.html

https://mythologian.net/pentacle-symbol-meaning-history-origins-pentacle-vs-pentagram/

https://www.learnreligions.com/pentagrams-4123031

https://m-eng.ru/uz/vodostochnaya-sistema/tatuirovka-pentagramma-pyatikonechnaya-zvezda-taina-simvolov-pentagramma---eto.html

R. Patai. The Jewish Alchemists: A History and Source Book. Princeton University Press 1994. P 634.

Бабаяров Г. Заметки по истории нумизматики раннесредневекового Чача (III – VIII вв.) // Проблемы древней и средневековой истории Чача. / Под. ред. Ш. Камолиддин. Berlin: LAP Lambert Academic Publishing, 2013. С. 9-63.

Turk Dunyasi Kultur Atlasi : A Cultural Atlas of the Turkish World (Vol. 1; Selcuklu Donemi/ The Seljuk Period) Unknown Binding – International Edition, January 1, 1997

С. Р. Ильясова, Дж. Я. Ильясов, Р. А. Имамбердыев, Е. А. Исхакова. "Нет блага в богатстве…". Глазурованная керамика Ташкентского оазиса IX-XII веков. М.: Фонд Марджани, 2016. – 596 С.

Йакут Ал-Хамавий. “Китаб му’жам ал-Булдан”. Том 1. VII-XV вв. Арабские и персидские источники. М.-Л. АН СССР. 1939.

This P., Lacombe T., Thomas MR. Historical origins and genetic diversity of wine grapes//Trends in Genetics. Volume 22, issue 9, 2006, p 511-519.

Беленицкий А.М., Бентович И.Б., Большаков О.Г. Средневековый город Средней Азии. М., 1973. С 74, рис,43;

Грицина А.А. Древний Хавас на перекрестке дорог // Археология ва тарих фанининг долзарб муаммолари. 1 – кисм. Самарканд, 2005. С 7–15, Рис.8,1;

Грицина А.А., Рахимов К.А., Мамиров О.У. Кўҳна Ховос ёдгорлигида 2015-17 йилларда олиб борилган археологик тадқиқотлар // Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар 2015-2017 йиллар. 11-сони. Самарқанд, 2018, 55-60-бетлар.

O. Mamirov. Gardening of Ustrushana in the Middle Ages (On Archaeological Materials) // Volume 5, Issue 9 September, 2022. p 381]

Дуке Х. Туябугузские поселения Бургулюкской культуры. Т.,1982. 93 С.

А. Асқаров. Ўзбек халқининг келиб чиқиш тарихи. Тошкент: O‘zbekiston, 2015, 672 бет.

Б. Исабеков. Стольный город илака – Суйирлитепа. Theoretical & applied science. № 12 (56), Т 2017 С: 72-79.

Буряков Ю. Ф. Археологические материалы к истории Тункета и Абрлыга. Т.,1975. - стр. 136

R. Pinkhasov, S. Danilova. The bukharian and mountain jews in the whirlpool of history. New York, 2018. P 273 .

Encyclopedia of the Jewish Diaspora Origins, Experiences and Culture. Editor: M. Avrum Ehrlich. USA 2009. P 1356.

https://www.britannica.com/topic/cross-religious-symbol

Türk Dünyası Kültür Atlası - A Cultural Atlas of the Turkish World : Selçuklu Dönemi 1 - the Seljuk. 2017. 748 p.

Brovka - yodgorlikning madaniy qatlamlarini yaxshiroq kuzatish uchun qoldirilgan qism yoki kattaroq qazish joylari orasidagi tegilmagan yer maydoni.

Eni 1 m, uzunligi 5-14 m.lik chuqurlar, handaq

Загрузки

##submissions.published##

2023-07-05

##issue.issue##

##section.section##

Статьи