НАВОИЙ ВА ГЁТЕ: ҲАЁТИЙ МУШТАРАК НУҚТАЛАР

##article.authors##

  • Абдуллаева Ровияжон

##article.subject##:

шарқшунос, туркийшунос, ҳаётий муштараклик, умумбашарий ғоя, Муборак бешлик, илоҳиёт, мантиқ, тафаккур олами, тақлид, Юнон мифологияси, сайёр сюжет, руҳий кечинма

##article.abstract##

Бугунги адабий муҳитда Гёте ўзига устоз санаган форсий шоирлар қатори Навоий асарларини ҳам билган, ундан ижодий таъсирланган, деган айрим фикрлар учраб қолади. Бунга ишониш қийин. Мазкур мақолада Шарқ ва Ғарбнинг икки буюк алломаси-шеърият мулкининг султони Низомиддин Амир Алишер Навоий ва “буюк немис” дея эътироф этилган Йоҳанн Вольфганг Гёте ҳасби ҳоли ва ижодий фаолиятидаги бир нуқтада кесишадиган ва кесишмайдиган ҳаётий муштарак (типологик) чизгилар ҳақида сўз боради. Масалани жаҳон контекстида адабий алоқа, таржима ва таъсир йўналишида кузатсак, таассуфки, бу сўз санъаткорлари ижоди аслиятида яқинлик ва таъсирланиш масаласи жавобсиз жумбоқ бўлиб қолаверади.

Алишер Навоий даврида туркий эл адабиёти ривожланган бўлишига қарамасдан кўпгина даврнинг етук кишилари - ёзувчи, шоир ва олим-у фузолалар - ўз ашъорлари ва тадқиқотларини араб, форс тилларида битганлар. Шарқни ўрганишни ихтиёр этган европаликлар бу тилларга эътибор қаратиб, уларни ўрганишга киришган. Германия ва унинг атрофидаги немис тилли давлатлар университетларида Шарқ тиллари (араб, форс, урду) фан сифатида ўқув дастурига киритилгани буни тасдиқлайди. Натижада, туркий эл адабиёти улар соясида қолиб кетган. Шу важдан, ўзбек мумтоз шеърияти қасрини яратган Алишер Навоий узоқ йиллар немис тилли ҳудудларда машҳур бўлмаган. Мақолада шоир ҳақидаги ғайри илмий қарашлар, соҳта фикрлар далил ва мисоллар билан таҳлил этилган.

Библиографические ссылки

Hofman.1969.1/5 : 228. S.v.Šaibānī. ‟Phönix von Herat”.

“Осиё” журн., 1861. 17 жилд; “Осиё” журн., 1866. 8 жилд .

Каримов Б., Жадид мунаққиди Вадуд Маҳмуд.Тошкент. Университет. 2000. Б .76.

Ўзбек тили ва адабиёти журн., 1977.1-сон. Б.70-7....... (Жамол Камол тарж)

‟Малимк уш шуаро”- ‟шоирлар шоҳи” демак.

Қаранг: ‟Ёшлик” журнали.1988. 2 сон. Б.3. ‟Сўзни малҳам деб билган даҳо” мақоласи)

Alfred Kurella. Wofür haben wir gekämpft? : Beiträge zur Kultur und Zeitgeschichte. Berlin.Aufbau-Verlag.1975.S.265-285.

Mīr‛ Alīšīr Nawāī. Akten des Symposiums aus Anlass des 560. Geburtstages und des 500. Jahres des Todes von Mīr‛ Alīšīr Nawāī am 23. April 2001. Würzburg. 2003; 2016.

Қарн - аср, давр. Алишер Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. 4 жилдлик. 4- жилд. Ўзбекистон ССР „Фан” нашриёти. Тошкент.1985..Б.33

Тимлар - расталар, дўконлар.

Гётенинг ‟Ғарбу Шарқ девони” назарда тутилмоқда-А.Р.

Оригинал матнида ‟Мажнун ва Лайло” деб берилган - А. Р.

Назарова Шоҳиста. ‟Мағрибда машриқ ифори”. Туркистон газ., 2007. 7 июль.

Й.В.Гёте. Ғарбу Шарқ девони. (олмончадан С. Салим таржимаси) Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти. Тошкент. 2010. Б. 4.

Kurella Alfred. Wofür haben wir gekämpft? : Beiträge zur Kultur und Zeitgeschichte / Alfred Kurella . - Berlin[ u.a.]: Aufbau-Verl., 1975, Sieh: Die Wiederentdeckung eines groβen Dichters. S. 268.

Alfred Kurella. Die Wiederentdeckung des großen Dichters. Aus: Wofür haben wir gekämpft? : Beiträge zur Kultur und Zeitgeschichte. Berlin. Aufbau-Verlag.1975.S.265-285.

J. W. Goethe. West - östlicher Divan. Achte erweiterte Auflage. Insel Verlag. Frankfurt am Main. 1988. S. 63 - 64.

Alfred Kurella. Die Wiederentdeckung des großen Dichters. Aus: Wofür haben wir gekämpft? : Beiträge zur Kultur und Zeitgeschichte. Berlin. Aufbau-Verlag.1975.S.265-285.

Ровияжон Абдуллаева. Гёте севган аёллар. ЎзАС газетаси. 2002. 8 март.

Захириддин Муҳаммад Бобур. Бобурнома. Ўзбекистон ССР Фанлар академияси нашриёти. Тошкент. 1960. Б. 233.

Экзистенциалист - барча билимлар асосида иккиланиш, умид, қўрқув каби ҳис- туйғулар турадиган фалсафий назария.

Загрузки

##submissions.published##

2021-11-03