АБУ ҲАНИФАГА ОИД МАНОҚИБЛАР
##article.subject##:
Абу Ҳанифа, маноқиб, асар, муаллиф, сиймо, фиқҳ, тарих, илмий мерос, ислом илмлари, ривоят, минтақа, ҳанафийлик мазҳаби##article.abstract##
Мазкур илмий тадқиқот Абу Ҳанифага оид маноқиб жанрида ёзилган асарларни таҳлил қилишга бағишланган. Барча маноқиб муаллифлари ўз асарларида Абу Ҳанифа сиймосининг қирраларини ёритиб, Абу Ҳанифанинг фиқҳ илмига қадам босиши ва унинг босқичма-босқич олиб борган ишларини келтириб ўтган. «Маноқиб Аби Ҳанифа» асарлари ўлкамиз маънавияти тарихига оид қимматбаҳо илмий мерос эканлигини, чунки, у юртимиздан чиққан ва ислом илмлари ривожига катта ҳисса қўшган юзлаб олимлар ва улар қолдирган асарлар ҳақида кенг маълумотларни ўзида мужассам этганлигини айтишимиз мумкин. Шунингдек, асарларда келтирилган ривоятлар минтақамизда Имом Абу Ҳанифа ва ҳанафийлик мазҳабига ҳурматнинг нақадар баланд бўлганини кўрсатган
Библиографические ссылки
Абу Бакр Муҳаммад ибн Аҳмад Сарахсий. Ал-Мабсут. – Байрут: Дору-л-кутуб ал-илмия, 2001. – Т. 1. – 425 б .
Абулмуаййад Муваффақ ибн Аxмад Маккий. Маноқиб Аби Xанифа. Сулайманийа, Veliyüddin Carullah Efendi 1631. Л. 1б-192б.
Абу Муҳаммад Абдуллоҳ ибн Муҳаммад Субазмуний. Кашф ал-осор фи маноқиб Аби Ҳа-нифа. ЎзР ФА Шарқшунослик институти қўлёзмалар фонди. – Қўлёзма № 3105. – 256 в.
Шамсуддин Муҳаммад ибн Юсуф Шофеъий Димашқий. Уқуд ал-жуъмон фи маноқиб ал-Имом ал-Аъзам Аби Ҳанифа ан-Нуъмон. – Ҳайдаробод: Ал-Маориф аш-шарқия, 1974. – 412 б.
Ислам ансиклопедиси, Т. VI, Б. 114.
Матибаева, Р. Б. (2019) Редкая рукопись по ханафизму «Манакиб Аби Ханифа» / Молодой ученый. — 2019. — № 36 (274). — С. 71-74.
Матибаева, Р. Б. (2020) Научно-духовное наследие имама Абу Ханифы / Молодой ученый. — 2020. — № 42 (332). — С. 282-284.
Матибаева, Р. Б. (2020) Имам Абу Ханифа и теория познания / Исследования молодых ученых: материалы XIV Междунар. науч. конф. –Казань: Молодой ученый, 2020. – С. 70-71.
Мўминов А. Имоми Аъзам Абу Ҳанифа. Мулоқот. 1994. №78. Б. 3740.
Муминов А. Роль и место ханафитских ‘уламо’ в жизни городов центрального Ма-вараннахра (II-VII/VIII-XII вв.): Дисс. ... док. истор. наук. – Т.: ТИУ, 2003. – 304 с.
Муминов А.К. «Ката’иб ал-а‘лам ал-ахйар» ал-Кафави (ум. в 990/1582 г.) как источ-ник по истории ислама в Мавераннахре (III/IX-VIII/XIV вв.). Дисс. … кан. ист. наук. - Ленинград. Ленинградское отделение Института востоковедения Академии наук СССР, 1991.
Муминов А.К. Ханафитский мазхаб в истории Центральной Азии / под ред. С.М.Прозорова. – Алматы: Қазақ энциклопедиясы, 2015. - 400 с.
Муратов Д. «Кашф ал-осор» асарида Абу Ҳанифа сиймоси // Тошкент ислом универ-ситети Илмий таҳлилий ахбороти. – № 3. – 2007. – Б. 54.
Муратов Д. «Кашф ал-осор фи маноқиб Аби Ҳанифа» – ҳадис илмига оид муҳим манба / Имом ал-Бухорий сабоқлари. – № 1. – 2008. – Б. 14-16.
Нажмуддинов З. Васлий ас-Самарқандий. Ал-Калом ал-афҳам. – Б. 163.
Рустам Батыр. Абу-Ханифа: жизнь и наследие. Часть 1. – Под общ. Редакцией Д.В.Мухитдинова. – Нижний Новгорд – Ярославль: Медина, 2007. – 288 с.
Қуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири / Таржима ва изоҳлар муаллифи Абдулазиз Мансур. –Т.: Тошкент ислом университети, 2007. – Б. 6.
Қўлёзма Selimağa 538/IV, л. 207–210;
Ҳожи Халифа, Кашфу-з-зунун. Ҳожи Халифа. Кашфу-з-зунун ан асомийи-л-кутуб ва-л-фунун: 2 жилдли. – Истанбул: 1360-62/1941-43.
Ali Bardakoğlu. Ebû Hanife. Literatür // Türkiye Diyanat Vakfı Islâm Ansiklopedisi. – Cilt 10. – İstanbul, 1994. – Б. 145.
Duckinson E. Ahmad b. Al-Salt and his biography of Abu Hanifa // Journal of the Ameri-can Oriental Society, Vol. 116, № 3 (Jul. – Sep., 1996), – P. 408.
Matibaeva, Raziya (2019) «Sacralization and traditionalization of personality Abu Khanifa in Mavarannahr», The Light of Islam: 2019 (4), 3.
Matibaeva, Raziya (2019) «The development of khanaphism in Mavarannahr», The Light of Islam: 2019 (3), 16.
Meier, Fritz. Der unbekannte schriftsteller al-Muwaffaq al-Muayad // Der Islam. 66 (1989). С. 311-330 (Bausteine I. Ausgewählte Aufsätze zur Islamwissenschaft von Fritz Meier. Herausgegeben von Erika Glassen und Gudrun Schubert. Istanbul. 1992. P. 474-493).
Sezgin F. Geschichte des arabischen Schrifttums. Band I. Leiden: Brill, 1967. – 935 р.