ҲАФАҚОН КАСАЛЛИГИ БИЛАН КОМОРБИД БЎЛГАН АСОРАТЛАНГАН (STATUS MIGRENOSUS) МИГРЕН КЛИНИК КЕЧИШИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ ВА ДАВОЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ

##article.authors##

  • Саноева М. Ж

##article.subject##:

Мигрен, Status migrenosus, ҳафақон касаллиги, безовта оёқ синдроми, Hamilton депрессия ва хавотир шкалалари, когнитив дисфункция, IRLS0 баҳолаш шкаласи; полисомнография (ПСГ), электронейромиография (ЭНМГ)

##article.abstract##

Мигреннинг кенг тарқалиши ва унинг ҳаёт сифатига салбий таъсири муаммонинг долзарблигини аниқлайди. Тадқиқотнинг мақсади - ҳафақон касаллиги билан коморбид бўлган асоратланган (Status migrenosus) мигрен клиник кечишининг ўзига хослиги ва даволашни такомиллаштириш йўлини ўрганиш. 26 ёшдан 46 ёшгача (ўртача 42,4±2,8 ёш) бўлган 325 (100 фоиз) нафар бемор текширилди. Улар орасида ҳафақон касаллиги Status migrenosus билан бирга келган 58 (17,8 фоиз) нафар бемор, Status migrenosusнинг ҳафақон касаллигисиз келган 64 (19,7 фоиз) нафар бемор, асоратланмаган мигрен билан 111 (34,2 фоиз) нафар бемор; ҳафақон касаллиги билан 92 (28,3 фоиз) нафар бемор аниқланди. Клиник неврологик, нейропсихологик (HDRS- 21, HAM-A, М P. Кононова усули, "оператив хотира", А. R. Лурия усули; уч ўлчовли оғриқ интенсивлиги шкаласи – NRS, VRS, VAS; IRLS0 баҳолаш шкаласи; полисомнография (ПСГ), электронейромиография (ЭНМГ) қўлланилган. Клиник белгиларни даволаш учун мигреннинг сдандарт даво муолажаси, антигипоксант ва гипотензив дори воситалари ишлатилган. Ҳафақон касаллиги билан коморбид бўлган асоратланган (Status migrenosus) мигреннинг клиник кечишида депрессия ҳолати, хавотир, безовта оёқлар синдроми (БОС) кузатилган. Ҳафақон касаллиги мигренли беморларда миянинг нейрокогнитив, қон томир, перфузия ҳолатига таъсир этиб жараённи кескинлаштиради, ташхис қўйиш, даволашнинг дифференциал ёндашинуви мигрен хуружининг интенсивлиги ва тезғтез бўлишининг олдини олади, нейропсихопатологик ва қон-томир ҳолатини яхшилайди.

Библиографические ссылки

. Амелин А.В. Профилактика мигренозных пароксизмов // Новые технологии в диагностике, лечении и реабилитации неврологических заболеваний. — СПб., 2010.

Бублий А., Шафорост А., Долгова И.Н., Карпов С.М. Эффективность лечения мигрени препаратами группы триптанов. Международный научно-исследовательский журнал 2013. № 10-5(17). С. 35-36. А.М.

Вейн А. М., Филатова Е.Г. Мигрень. Кафедра неврологии ФППО ММА им. И.М. Сеченова «Consiliummedicum». 2014. С.3-4.

Данилов А.Б. Мигрень: рекомендации по диагностике и лечению. Русский медицинский журнал. 2014. С. 2-4.

Кадыков А.С., Шахпаронова Н.В. Мигрень и ее лечение. Русский медицинский журнал. 2009. С. 1305.

Корешкина М.И. Современные аспекты диагностики и лечения мигрени. Русский медицинский журнал.2013. С. 92-96

Левин Я.И. Мигрень и ее терапия. Русский медицинский журнал, 2009. № 7. С.441.

Мищенко Т.С. Мигрень: эпидемиология, диагностика, лечение, профилактика // Здоровье Украины. — 2010. — 2(13).

Мищенко Т.С., Мищенко В.Н. Современная диагностика и лечение неврологических заболеваний // Невролог: Справочник врача. — ООО «Доктор-Медиа», 2010. — С. 65-74.

Мозолевский Ю.В., Успенская О.В., Черкашин А.В. Мигренозный инсульт // Боль. — 2006. — 4(13). — С. 25-30.

Морозова О.Г. Мигрень: вопросы коморбидности и дифференциальной диагностики // Здоров’я України. — 2010. — № 4. — С. 19-20.

Морозова О.Г. Мигрень: проблемы классификации, диагностики и лечения // Здоров’я України. — 2010. — № 4. — С. 17-18.

Справочник по формулированию клинического диагноза болезней нервной системы / Под ред. В.Н. Штока, О.С. Левина. – М: ООО «Медицинское информационное агентство», 2010.— С. 289-292.

Agostoni E, Aliprandi A. Migraine and hypertension // Neurol Sci. 2008 May;29 Suppl 1:S37-9. doi: 10.1007/s10072-008-0883-8.PMID: 18545893 Review.

Fagernæs CF, Heuch I, Zwart JA, Winsvold BS, Linde M, Hagen K. // Blood pressure as a risk factor for headache and migraine: a prospective population-based study.Eur J Neurol. 2015 Jan;22(1):156-62, e10-1. doi: 10.1111/ene.12547. Epub 2014 Aug 25.

Gardener H, Monteith T, Rundek T, Wright CB, Elkind MS, Sacco RL. Hypertension and Migraine in the Northern Manhattan Study. Ethn Dis. 2016 Jul 21;26(3):323-30. doi: 10.18865/ed.26.3.323.PMID: 27440971.

Gudmundsson LS, Thorgeirsson G, Sigfusson N, Sigvaldason H, Johannsson M. // Cephalalgia. 2006 Apr;26(4):436-44. doi: 10.1111/j.1468-2982.2005.01057.

Yen-Feng Wang, Shuu-Jiun Wang. Hypertension and Migraine: Time to Revisit the Evidence // Curr Pain Headache Rep. 2021 Jul 16;25(9):58. doi: 10.1007/s11916-021-00976.

Загрузки

##submissions.published##

2022-12-22