ГЕМИФАЦИАЛ СПАЗМ БИЛАН ОҒРИГАН БЕМОРЛАРНИНГ ЮЗ НЕРВИ ТУЗИЛМАЛАРИНИ НЕЙРОСОНОГРАФИК БАҲОЛАШ

##article.authors##

  • Узаков Жўрабек Бахтиёрович
  • Мавлянова Зилола Фарходовна
  • Ниязов Шухрат Ташмирович
  • Джурабекова Азиза Тохировна

##article.subject##:

гемифациал спазм, юз нерви, нейросонография, нейроваскуляр конфликт, эхогенлик, допплерография

##article.abstract##

Ушбу мақолада гемифациал спазм билан оғриган беморларда юз нерви тузилмаларининг комплекс ультратовуш ва нейросонографик текшируви натижалари келтирилган. Тадқиқотнинг мақсади нейроваскуляр конфликтнинг эрта диагностик ва прогностик белгиларини аниқлаш учун юз нервининг структуравий ва гемодинамик хусусиятларини ўрганишдан иборат эди. Гемифациал спазм билан оғриган 60 нафар бемор (асосий гуруҳ) ва жинс ҳамда ёш бўйича мос келадиган 40 нафар амалий соғлом шахс (назорат гуруҳи) текширилди. Тадқиқот юқори частотали чизиқли датчик (7,5-12 МГц) ва периневрал қон оқимини баҳолаш учун допплер режимидан фойдаланган ҳолда эксперт тоифасидаги ультратовуш аппаратида ўтказилди. Асосий гуруҳдаги беморларда юз нерви диаметрининг сезиларли даражада камайиши (назоратдаги 2,4±0,2 мм га нисбатан ўртача 1,9±0,3 мм, p<0,01), эхогенликнинг пасайиши ва периневрал томирлар бўйлаб қон оқими хусусиятининг ўзгариши аниқланди. Олинган маълумотлар компрессион ўзгаришлар ва нерв толалари демиелинизациясининг дастлабки белгилари мавжудлигини кўрсатмоқда. Facial Spasm Severity Scale шкаласи бўйича нейросонографик ўзгаришларнинг оғирлиги ва спазмнинг клиник кўринишлари даражаси ўртасида сезиларли ижобий корреляция аниқланди (r=0,62; p<0,05), бу эса нейроваскуляр конфликтнинг оғирлигини баҳолашда усулнинг диагностик аҳамиятини тасдиқламоқда.

Библиографические ссылки

Chang W. S., et al. Epidemiology and treatment outcomes of hemifacial spasm: A nationwide cohort study. Neurology. 2021;96(8):e1191– e1200.

Kim J. H., et al. Hemifacial spasm: Clinical features and treatment strategies. J Neurol Sci. 2020;418:117114.

Park S. H., et al. Gender and age distribution in hemifacial spasm: A hospital-based study. Clin Neurol Neurosurg. 2019;183:105401.

Sindou M., et al. Microvascular decompression for hemifacial spasm: Pathophysiological mechanisms and surgical results. Acta Neurochir (Wien). 2021;163(3):801–810.

Campos-Benitez M., Kaufmann A. M. Neurovascular compression findings in hemifacial spasm. J Neurosurg. 2019;131(1):204–210.

Wang A., et al. MRI assessment of the facial nerve in hemifacial spasm: Diagnostic and prognostic implications. Neuroradiology. 2022;64(5):939–948.

Alhazmi M., et al. High-resolution ultrasonography in peripheral nerve disorders: Current concepts. Ultrasound Med Biol. 2023;49(4):985–999.

Kim S. H., et al. Ultrasonographic evaluation of the facial nerve: Normal anatomy and pathological findings. Neurosonology. 2022;34(2):85–92.

Аминов А. Р., Ахмедова З. Ф. Нейросонографические особенности лицевого нерва при периферических невритах. Журнал неврологии и нейрохирургии Узбекистана. 2023;15(2):45–50.

Marquez L., et al. Integrative imaging in hemifacial spasm: From vascular compression to functional impairment. Brain Imaging Behav. 2024;18(1):56–68.

Шарафова И. А., Ким О. А. Комплексный подход к лечению и реабилитации больных с нейропатией лицевого нерва //Молодежь и медицинская наука в XXI веке. – 2019. – С. 210-210.

Бурханова Г. Л., Мавлянова З. Ф., Равшанова М. З. Convulsive Syndrome In Children: Tactics Of Conduct //Журнал Биомедицины И Практики. – 2022. – Т. 7. – №. 1.

Шарафова И. А. Корреляционная зависимость нейровизуализационных и электрофункциональных показателей при периферическом поражении лицевого нерва у детей //Science and Education. – 2023. – Т. 4. – №. 6. – С. 316-323.

Обидов Ф. Х., Мавлянова З. Ф., Джурабекова А. Т. Качество жизни и нейровизуализационные изменения у пациентов с хронической ишемией мозга //Confrencea. – 2025. – Т. 4. – №. 4. – С. 312-314.

Шарафова И. А. Нейровизуализация как современный метод диагностики и прогноза реабилитации при поражении лицевого нерва у детей //Україна. Здоров’я нації. – 2020. – Т. 2. – №. 3.

Мавлянова З.Ф., Бурханова Г.Л., Хурсандов М.Х. Тактика врача общей практики при судорожном синдроме у детей

//ред.координатор. – 2021. – С. 468.

Burxanova G. L., Sultonova D. E., Shamsiddinova M. S. Basic prerequisites for rehabilitation of children with convulsive syndrome

//Science and Education. – 2024. – Т. 5. – №. 11. – С. 20-30.

Загрузки

##submissions.published##

2026-01-05