ЗАВОЕВАНИЕ ХИВСКОГО ХАНСТВА И ЕГО ВЛИЯНИЕ НА ЭКОНОМИЧЕСКУЮ ЖИЗНЬ

Авторы

  • Мyбopak Мадримовна Матьякубова

Ключевые слова:

Хивинское ханство, Гандимянский договор, Мухаммад Рахимхан II, материальные и культурные ценности, экономическая жизнь, А. Кун

Аннотация

В результате завоевания Российской империей Хивинское ханство превратилось в колониальное государство и утратило свои материальные и культурные богатства. Колониальная система оказала большое влияние не только на общественно-политическую жизнь ханства, но и на его экономическую жизнь. В статье анализируется русское вторжение и его влияние на экономическую жизнь ханства.

Библиографические ссылки

Qo‘shjonov O, Polvonov N. Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar. XIX asr ikkinchi yarmi – XX asr birinchi choragi. – Toshkent, 2007. 17 - b.

«Гандимиён шартномаси» Ўзбекистон ФА Шарқшунослик институтида № 12581 раками остида сакланаётган

Ҳасанмурод Лаффасийнинг Хива тарихи материаллар қўлёзма асарида тўлиқ ўзбек тилидаги матни берилган. Шартноманинг рус тилидаги тўлиқ матни ЎзР МДА «Туркистон генерал-губернатори канцелерияси»да, Ф-1, оп-27, д-7.; А.Г. Серебренниковнинг «Туркистон ўлкаси, уни босиб олиш тарихига оид материаллар тўплами»да, Ф-715, оп-1, д-58 сақланади.

Баёний. Шажараи Хоразмшоҳий. // Қўлёзма Ўз ФА ШИ. № 9596.; Ҳасанмурод Лаффасий. Хива тарихи

Materiallar // Qoʻlyozma. O'z FA SH No 12581.; Veselovskiy N.I. Qadim zamonlardan hozirgi kungacha Xiva xonligi haqida tarixiy-geografik ma’lumotlarga oid insho. Spb., 1877.; Jukovskiy S.V. Rossiyaning Buxoro va Xiva bilan keyingi uch yuz yillik munosabatlari. P., 1915; Grodekov N.I. Xiva yurishi. 1873 yil Izd. 2. Spb., 1888.; Sodiqov A.S. 19-asr oxiri 20-asr boshlarida Rossiya va Xiva. - T.: Fan, 1972. Rus sharqshunosi Ivanov P.P., Troitskaya A.L., Yoʻldoshev M.Y. Xiva xoni arxivini topib, ilmiy jamoatchilikka tanishtirdi va u hozirda Xon tarixining asosiy manbalaridan biri hisoblanadi. Tadqiqotchi Obidov M. Gandimiyon Markaziy davlat arxivida saqlanayotgan Xiva xonlari arxividan shartnomaga oid hujjatlarni topib oʻrgandi. Xiva xonlari kanselyarligidagi hujjatlar shartnomaning 18-bobiga oid hujjatlar bo‘lib, hozir F-125. op-1, d-1-20, jami 90 tasi keltiriladi.

Зиёев Ҳ. Россиянинг Қозон, Астрахан, Сибир, Қрим, Кавказ ва Туркистонга тажовузи ва ҳукмронлигига қарши курашлар. (XVI асрнинг иккинчи ярми — XX аср бошлари). Тошкент, 2012.284-bet.

Матниёзов М. Хоразм тарихи. I-жилд. Урганч, 1996. 3273-б.

Матёкубова М.М. ХIХ асрнинг иккинчи ярми - ХХ асрнинг бошларида Хива хонлигида китобат ва кутубхона тарихи.монoграфия.Тошкент, 2012, 8 - бет.

Зиёев Ҳ. Тарихнинг очилмаган саҳифалари. Тошкент, “Меҳнат", 2003, 230 6.

Ахмеджанов Г.А. Советская историография присоединения Средней Азии к России. Ташкент, 1989, 56 с;

Ўша муаллиф. Российская империя в Центральной Азии (история и историография колониальной политики царизма в Туркестане). Ташкент, "Фан", 1995. - 230 с; Ўша муаллиф. Россия империяси Марказий Осияда (Чоризмнинг Туркистондаги мустамлакачилик сиёсати тарихи ва тарихнавислиги ). Тошкент, 2003, 270 б; Ўша муаллиф. Россия и Центральная Азия. Взяимосвязь в историческом развитии. Москва - Ташкент, "Радуга-принт", 2008, 184 с.

Материалы к характеристике народного хозяйства в Туркестане. ч.. отд. 4. СПб, 1911, 111-бет.

Содиқова Н. Талон-торож килинган мулк. //Узбекистан адабиёти ва санъати. 1991 й. 19 июль.

Мак-Гахан. Военные действия ка Оксусе и падение Хивы. М., 1875. С. 180-1

Баёний. Шажарайи хоразмшохий. Т., 1991. 220-221-бетлар; шунингдек, Мак-Гахан, Уша асар,

-182-бетлар.

Бартольд В.В. Сочинение. Т. 2. Москва, 1963. С. 413.

Ўзбскистон МДА. 125-И-фонд, 1-рўйхат, 56-иш, 211-212-варақлар.

А. Вамбери, Путешествие по Средней Азии.- М., 1868, с. 213.

Загрузки

Опубликован

2025-07-27