ОТКРЫТИЕ БИБЛИОТЕК В ТУРКЕСТАНСКОМ КРАЕ

Авторы

  • Хабибжон Олимжонов

Ключевые слова:

документ, архив, архивный фонд, библиотечные каталоги, универсальная десятичная классификация

Аннотация

В начале XX века библиотеки и читальные залы, созданные государственной или местной администрацией, начали создаваться в провинциях и городах Туркестана.

В статье рассказывается об истории публичных библиотек, созданных в провинциях и краях Туркестана в 1889–1910 гг. В частности, широко освещалась деятельность Ферганской военной губернаторской, Сырдарьинской и Прикаспийской областей, Самаркандской военной губернаторской и библиотек Сырдарьинской области.

В исследовании широко использовались архивные документы, книги советской эпохи и данные исследований, проведенных за годы независимости.

Библиографические ссылки

Ахунджанов Э.А. Историка-типологическое исследование истории книги и книжного дела в Туркестане: древность средние века дис. …д-ра.истор.наук. ¬¬¬¬¬¬– Ташкент, 1998. – С. 376–408. (Akhundzhanov E.A. Historian-typological study of the history of books and book business in Turkestan: antiquity of the Middle Ages dis. ... Dr. of History. ¬¬¬¬¬¬- Tashkent, 1998. - P. 376-408.)

Беггер Е.К. Берегите книгу // Известия (Ташкент), 1919, 21 ноября. Шу муаллиф. К 50- летнему юбилею Туркестанской публичной библиотеки (1870–1920 гг.). // Известия (Ташкент), 1920, 16 мая. Шу муаллиф. Туркестанская государственная библиотека (1918–1922 гг.). Краткий исторический очерк // Наука и просвещение (Ташкент), 1922. – №2. – С. 192–203. Шу муаллиф. Государственная публичная библиотека Узбекской ССР // Народное образование в Узбекской ССР за 15 лет (1924–1939). – Ташкент, 1939. – С; 142–156; Касымова А.Г. Дореволюционные библиотеки Узбекистана // Ученые записки (Ташкентский пед. институт), 1966. Т. 71. – С. 64–72; Кормилыцин А.И. Библиотеки научно-медицинских обществ дореволюционного Туркестана // Труды (Ташкентский университет), 1966. Вып. 287. – С. 132–136. Шу муаллиф. Библиотеки некоторых научных обществ дореволюционного Туркестана и их значение в распространении научно-технических знаний // Материалы научной конференции аспирантов ТашГУ. Гуманитарные науки. – Ташкент, 1966. – С 52–64; Яхонтова Н.В. Из истории научных библиотек дореволюционного Туркестана // Ученые записки (Ташкентский пед. институт). – 1966. Т. 71. – С . 73–80; Кормилыцин А.И. История развития библиотечного дела в дореволюционном Туркестане (1868–1917 гг.). Автореф. канд. дисс. – Т.: 1969. – С. 31; Қосимова О.Ғ. Ўзбекистонда кутубхоначилик иши тарихи. Ўқув қўлланма. – Т.: “Ўқитувчи”, 1977. – 154 б.; Қосимова О.Ғ. Ўзбекистонда кутубхоначилик тарихи. Ўқув қўлланма. Қайта ишланган ва тўлдирилган 2–нчи нашри. VII ва VIII боблар. Т. Есимов иштирокида ёзилган. – Тошкент; “Ўқитувчи”, 1992. – 191 б; Қосимова О.Ғ. У збеки стонда кутубхоначилик иши тарихи. Ўқув қўлланма. – Тошкент; “Ўқитувчи”, 1977. – 154 б.; Қосимова О.Ғ. Ўзбекистонда кутубхоначилик тарихи. Ўқув қўлланма. Қайта ишланган ва тўлдирилган 2-нчи нашри. VII ва VIII боблар. Т. Есимов иштирокида ёзилган. – Тошкент; “Ўқитувчи”, 1992. – 191 б; (Begger E.K. Take care of the book // Izvestia (Tashkent), 1919, November 21. Shu muallif. To the 50th anniversary of the Turkestan Public Library (1870-1920). // Izvestia (Tashkent), 1920, May 16. Shu muallif. Turkestan State Library (1918-1922). A brief historical sketch // Science and education (Tashkent), 1922. - №2. - S. 192–203. Shu muallif. State public library of the Uzbek SSR // Public education in the Uzbek SSR for 15 years (1924-1939). - Tashkent, 1939. - C; 142-156; Kasymova A.G. Pre-revolutionary libraries of Uzbekistan // Uchenye zapiski (Tashkent Pedagogical Institute), 1966. V. 71. - P. 64–72; A.I. Kormilytsin Libraries of scientific medical societies of pre-revolutionary Turkestan // Proceedings (Tashkent University), 1966. Issue. 287. - S. 132-136. That author. Libraries of some scientific societies of pre-revolutionary Turkestan and their importance in the dissemination of scientific and technical knowledge // Materials of the scientific conference of graduate students of Tashkent State University. Humanitarian sciences. - Tashkent, 1966. - From 52–64; Yakhontova N.V. From the history of scientific libraries of pre-revolutionary Turkestan // Scientific notes (Tashkent Ped. Institute). - 1966.T. 71. - S. 73-80; A.I. Kormilytsin The history of the development of librarianship in pre-revolutionary Turkestan (1868–1917). Abstract of the thesis. Cand. diss. - T .: 1969. - S. 31; Qosimova O.G. History of library work in Uzbekistan. Study guide. - T .: “Teacher”, 1977. - 154 p .; Qosimova O.G. History of librarianship in Uzbekistan. Study guide. Revised and supplemented 2nd edition. Chapters VII and VIII. T. Written with the participation of Esimov. - Tashkent; “Teacher”, 1992. - 191 p .; Qosimova O.G. It is the history of librarianship in Uzbekistan. Study guide. - Tashkent; "Teacher", 1977. - 154 p.; Qosimova O.G. History of librarianship in Uzbekistan. Study guide. Revised and supplemented 2nd edition. Chapters VII and VIII. T. Written with the participation of Esimov. - Tashkent; “Teacher”, 1992. - 191 p .)

Охунжонов Э.О. Туркистонда ўрга аср кутубхоначилик ва библиография ишлари маданияти. – Тошкент, 1994. – 59 б.; Ахунджанов Э.А. Очерки по истории книги и книжного дела в Средней Азии. Древность. Средние века. – Ташкент; “Издательскополиграфическое объединение им. Ибн Сыны”, 1993. – 162 с.; шу маллиф. История книги в Туркестане. Древность. Средние века. – Челябинск, 2009. – 401 с; Йўлдашева Э. Болалар китобхонлигини ўрганишнинг форма ва методлари. Тошкент; 1986; Йўлдашева Э. Болалар кутубхонасида китобхонлар ўқишига раҳбарлик қилиш. – Тошкент, 1983; Йўлдашева Э. Кутубхонада болалар ўқиш маданиятини тарбиялаш. Ўқув қўлланма. – Тошкент, 1986; Йўлдашева Э. Болалар кутубхонасида китобхонлар ўқишига раҳбарлик қилиш. Ўқув қўлланма. – Тошкент, 2002; Йўлдашева Э. Кутубхона ва ёш китобхон. – Тошкент, 2003.; Матякубова М.М. XIX асрнинг иккинчи ярми – XX асрнинг бошларида Хива хонлигида китобат ва кутубхона тарихи. Тарих фан. ном. ...Дисс. – Урганч, 2008. – Б. 184; Холназарова Л. С. XIX–XX асрнинг бошларида Бухора китобат ва кутубхоначилик тарихи.: Тар. фан. ном. ...Дисс. – Бухоро, 2011. – Б. 34; Шадманова С.Б. Даврий матбуотда Туркистоннинг ижтимоий-иқтисодий ва маданий ахволи масалалари (1870-1917й). Тар. фан. док. ...Дисс. – Тошкент, 2011. – 406 б. (Oxunjonov E.O. The culture of medieval librarianship and bibliography in Turkestan. - Tashkent, 1994. - 59 p ; Akhundzhanov E.A. Essays on the history of books and book business in Central Asia. Antiquity. Middle Ages. - Tashkent; “Publishing and Polygraphic Association named after Ibn Sons ”, 1993. - 162 p .; this author. History of the book in Turkestan. Antiquity. Middle Ages. - Chelyabinsk, 2009 .-- 401 s; Yuldasheva E. Forms and methods of studying children's reading. Toshkent; 1986; Yuldasheva E. Guide readers to reading in the children’s library. - Tashkent, 1983; Yuldasheva E. Fostering a culture of children's reading in the library. Study guide. - Tashkent, 1986; Yuldasheva E. Guide readers to reading in the children’s library. Study guide. - Tashkent, 2002; Yuldasheva E. Library and young reader. - Tashkent, 2003; Matyakubova M.M. The second half of the XIX century - the history of books and libraries in the Khiva khanate in the early XX century. History fan. nom. ... Diss. - Urganch, 2008. - Б. 184; Xolnazarova L. S. History of Bukhara literature and librarianship in the XIX-early XX centuries .: Tar. fan. nom. ... Diss. - Buxoro, 2011. - Б. 34; Shadmanova S.B. Issues of socio-economic and cultural situation of Turkestan in periodicals (1870-1917). Tar. fan. doc. ... Diss. - Tashkent, 2011. - 406 p. )

Беловитская А.А., Омилянчук С.П. Содержанию понятия “Советская книга” (Книга в процессе движения) // Советская историография книги. – М.: 1979. – С. 123.(Belovitskaya A.A., Omilyanchuk S.P. The content of the concept "Soviet book" (Book in the process of movement) // Soviet historiography of the book.- M .: 1979. - P. 123.)

Волков С. В. Генералитет Российской империи. Энциклопедический словарь генералов и адмиралов от Петра I до Николая II. Том II. Л—Я. – М., 2009. – С. 690. (Volkov S. V. Generalitet of the Russian Empire. Encyclopedic Dictionary of Generals and Admirals from Peter I to Nicholas II. Volume II. L — I. - M., 2009 .-- P. 690.)

Дмитровский Н.В. Двадцати пятилетие Туркестанской публичной библиотеки // Туркестанский ведомости, 1895. – № 33, 34, 37; Шу муаллиф. Эпизод истории Туркестанской публичной библиотеки // Кауфманский сборник. – М.: 1910. – С. 129–138; Добросмыслов А.И. Туркестанская публичная библиотека и музей. Исторический очерк II Средняя Азия. – Т.: 1910. Кн. 2. – С. 106–126; Бартольд В.В. Несколько слов о Туркестанской публичной библиотеке // “Туркестанские ведомости”, 7 июня 1902, Шу муаллиф. Туркестанская государственная библиотека и местная мусульманская печать // Записки коллегии востоковедов при Азиатском музее Российской Академии наук. – М.: 1925. Т. 1. – С. 97-105; Вяткин В.Л. Бухарский книжный рынок // “Туркестанские ведомости”. 1897. – № 64. – С. 264; Лахтина С.И. Каталог книг иностранного отделения Туркестанской Публичной Библиотеки. – Т.: “Тип-Лит”. 1891. – С. 31; Лидский О. Алфавитный каталог книг русского отделения Туркестанской публичной библиотеки. Словесность: Теория, критика, история беллетристика, поэзия, драма/Сос.: О.Лидский. – Т.: 1894. – С. 46; Межов В.И. Туркестанский сборник (Материалы касающихся Средней Азии и в особенности Туркестанского края) // Туркестанский сборник. – СПб., 1868. – Т.1. – С. 1–3. (Dmitrovsky N.V. Twenty-fifth anniversary of the Turkestan Public Library // Turkestan Bulletin, 1895. - No. 33, 34, 37; Shu muallif. Episode of the history of the Turkestan Public Library // Kaufman collection. - M .: 1910. - P. 129-138; Dobrosmyslov A.I. Turkestan Public Library and Museum. Historical sketch II Central Asia. - T .: 1910. Book. 2. - P. 106–126; Bartold V.V. A few words about the Turkestan Public Library // Turkestanskie Vedomosti, June 7, 1902, Shu muallif. Turkestan State Library and Local Muslim Press // Notes of the College of Orientalists at the Asian Museum of the Russian Academy of Sciences. - M .: 1925. T. 1. - S. 97-105; Vyatkin V.L. Bukhara book market // Turkestanskie vedomosti. 1897. - No. 64. - P. 264; Lakhtina S.I. Catalog of books of the foreign branch of the Turkestan Public Library. - T .: "Tip-Lit". 1891 .--P. 31; Lidskiy O. Alphabetical catalog of books of the Russian branch of the Turkestan Public Library. Literature: Theory, criticism, history, fiction, poetry, drama / Sos .: O. Lidsky. - T .: 1894. - P. 46; Mezhov V.I. Turkestan collection (Materials concerning Central Asia and especially the Turkestan region) // Turkestan collection. - SPb., 1868. - Vol. 1. - P. 1-3.)

Қоракўл (Пржевалск) шаҳри–Қирғизистон Республикаси ҳудудида жойлашган шаҳар. 1865 йилда Россия империяси томонидан Қошғар чегарасида қурилган бўлиб, 1872 йилда бу шаҳарда ҳарбийлардан ташқари Тошкентдан, Туркистон вилоятининг бошқа шаҳарларидан келган 150 нафар аҳоли бор эди (асосан татарлар ва ўзбеклар ҳамда 12 нафари рус) 1897 йилда аҳолисининг сони 8108 нафарга етган. (The city of Karakul (Przhevalsk) is a city located in the territory of the Kyrgyz Republic. It was built by the Russian Empire on the Kashgar border in 1865. In 1872, in addition to the military, the city had a population of 150 (mostly Tatars and Uzbeks and 12 Russians) from Tashkent and other cities in the Turkestan region. In 1897, the population reached 8,108.)

Лепсинск – Туркистон генерал-губернаторлиги Еттисув вилояти таркибида 1867 йил 14 апрелда ташкил қилинган шаҳар. Ҳозирги кунда Қозоғистон Республикаси ҳудудида жойлашган. ( Lepsinsk is a city founded on April 14, 1867 in the Ettisuv region of the Governor-General of Turkestan. It is currently located on the territory of the Republic of Kazakhstan.)

Мил. авв. IV–V асрларда Талас дарёси яқинидаги даштларда саклар ва усунларнинг қабила иттифоқлари шаклланиб, улар Тараз аҳоли пунктига асос солишган. 1856 йилда шаҳар “ Аулие-Ата” – муқаддаси бобо (аждод), деб ўзгартирилган. Бу ном Қорахонийлар сулоласининг асосчиси–Қорахон шарафига қўйилган. Ҳозирда Қозоғистон ҳудудидаги Тароз шаҳрининг 1936 йилгача номи. (Mil. avv. In the IV-V centuries in the steppes near the river Talas formed tribal alliances of Saks and Usuns, who founded the settlement of Taraz. In 1856, the city was renamed "Aulie-Ata" - the holy ancestor. The name is given in honor of the founder of the Karakhanid dynasty - Karakhan. The name of the city of Taraz in the territory of Kazakhstan until 1936.)

Михаил Яковлевич Романов (1848—1915) – рус пиёда қўшинининг генерали. 1903 йил 1 январдан Акмала вилояти ҳарбий губернатори, 1906 йил 3 августдан Сирдарё вилояти ҳарбий губернатори. 1911 йил 20 январда генерал унвонини олган. (Mikhail Yakovlevich Romanov (1848—1915) - General of the Russian Infantry. From January 1, 1903 he was the military governor of Akmala region, from August 3, 1906 he was the military governor of Syrdarya region. On January 20, 1911, he was promoted to general.)

Сирдарёнинг ўнг қирғоғида жойлашган шаҳар. Унга 1853 йилда асос солинган ва 1867 йилга қадар 1-Истеҳком қалъа деб аталган. Ҳозирда Қозоғистоннинг Қизилўрда вилоятига қарашли. (A city on the right bank of the Syrdarya. It was founded in 1853 and until 1867 was called the 1st Istehkom Castle. It currently belongs to the Kyzylorda region of Kazakhstan.)

Степанов В. С., Григорович П. И. В память столетнего юбилея императорского Военного ордена Святого великомученика и Победоносца Георгия (1769–1869). – СПб., 1869. – С. 29. ( Stepanov V. S., Grigorovich P. I. In memory of the hundredth anniversary of the Imperial Military Order of the Great Patriotic War and the Victory of Georgia (1769–1869). - SPb., 1869. - p. 29.)

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Туркия Республикаси Президенти девони халқ кутубхонасининг тантанали очилиш маросимидаги нутқи “Ўзбекистон” ижтимоий-сиёсий газета. 2020 йил 21 февраль. ( Speech of the President of the Republic of Uzbekistan Sh.M.Mirziyoev at the opening ceremony of the People's Library of the Office of the President of the Republic of Turkey Socio-political newspaper "Uzbekistan". February 21, 2020.)

ЎзМА И-17-фонд, 1-рўйхат, 15769-йиғмажилд, 8-варақ. (UzNA I-17 fund, list 1, collection 15769, page 8.)

ЎзМА И-17-фонд, 1-рўйхат, 16258-йиғмажилд, 7-варақ. (UzNA I-17 fund, list 1, collection 16258, page 7.)

ЎзМА И-17-фонд, 1-рўйхат, 16630-йиғмажилд, 3-варақ. (UzNA I-17 fund, 1 list, 16630 collection, 3 pages.)

ЎзМА И-17-фонд, 1-рўйхат, 16630-йиғмажилд, 3-варақ. (UzNA I-17 fund, list 1, collection 16630, page 3.)

ЎзМА И-17-фонд, 1-рўйхат, 21657-йиғмажилд, 45-варақ. (UzNA I-17 fund, list 1, collection 21657, page 45.)

ЎзМА И-18-фонд, 1-рўйхат, 8097-йиғмажилд, 15-варақ. (UzNA I-18 fund, list 1, collection 8097, page 15)

ЎзМА И-18-фонд, 1-рўйхат, 8209-йиғмажилд, 15-варақ. (UzNA I-18 fund, list 1, collection 8209, page 15.)

ЎзМА И-18-фонд, 1-рўйхат, 8255-йиғмажилд, 9-варақ. (UzNA I-18 fund, list 1, collection 8255, page 9.)

ЎзМА И-18-фонд, 1-рўйхат, 8255-йиғмажилд, 9-варақ. (UzNA I-18 fund, list 1, collection 8255, page 9.)

ЎзМА И-18-фонд, 1-рўйхат, 8322-йиғмажилд, 2-варақ. (UzNA I-18 fund, list 1, collection 8322, sheet 2.)

ЎзМА И-19-фонд, 1-рўйхат, 1167-йиғмажилд, 17-варақ. (UzNA I-19 fund, 1 list, 1167 collection, 17 pages.)

ЎзМА И-1-фонд, 11-рўйхат, 1614-йиғмажилд, 141–142-варақ. (UzNA I-1 fund, list 11, collection 1614, pages 141–142.)

ЎзМА И-1-фонд, 12-рўйхат, 1865-йиғмажилд, 9-варақ. (UzNA I-1 fund, 12 list, 1865 collection, 9 pages.)

ЎзМА И-1-фонд, 12-рўйхат, 70-йиғмажилд, 1–2-варақ. (UzNA I-1 fund, list 12, collection 70, page 1-2.)

ЎзМА И-1-фонд, 13-рўйхат, 102-йиғмажилд, 4-варақ. (UzNA I-1 fund, 13 list, 102 collection, 4 pages.)

ЎзМА И-1-фонд, 13-рўйхат, 112-йиғмажилд, 25-варақ. (UzMA I-1 fund, list 13, collection 112, page 25.)

ЎзМА И-1-фонд, 13-рўйхат, 112-йиғмажилд, 9-варақ. (UzMA I-1 fund, 13 list, 112 collection, 9 pages.)

Загрузки

Опубликован

2022-01-19

Выпуск

Раздел

Статьи